Не поскупљује ни струја ни гас

Премијер Србије Мирко Цветковић изјавио је да до краја године неће поскупети ни струја ни гас.

"Направљен је обрачун о потреби поскупљења енергенета и одлучено је да цене електричне енергије и гаса остану на садашњем новоу", рекао је Цветковић обраћајући се учесницима пословног сусрета привредника Војводине.

Премијер Цветковић је рекао да ће инфлација до краја године бити на горњој граници зацртаног циља, односно осам одсто или нешто изнад тога. Премијер је истакао да, чак и ако инфлација буде изнад осам одсто, неће бити знатно изнад тог процента и неће угрозити макроекономску стабилност.

Према његовим речима, најновија кретања показују да се домаћа тражња опоравља, што се види и кроз пораст обима малопродаје, али то истовремено врши притисак на инфлацију.

Цветковић је истакао да се Србија налази у посткризном периоду, да је криза иза нас и да привреда полако показује знаке опоравка.

Он је подсетио да је у првом кварталу ове године раст БДП-а био између 0,6 и 0,7 одсто. У другом кварталу достигао је два одсто, а подаци за трећи квартал говоре да се раст наставља и да ће у овој години достићи пројектованих 1,5 одсто.

"Постоје оптимисти, међу које убрајам и себе, који кажу да ће привредни раст бити између 1,5 и два одсто", рекао је Цветковић.

Премијер је истакао да је позитивно што се привредни раст у већој мери базира на расту извоза, што значи да су производи из Србије нашли спољна тржишта и што даје импулс развоју производње.

Негативно је што се радна места и даље у већој мери губе него што се стварају нова и то је највећи проблем којим се бави економски део Владе, рекао је Цветковић.

Буџетски дефицит четири одсто

Он је подсетио да ће буџетски дефицит у 2011. години бити око четири одсто и додао да ће мисија ММФ-а за 10 до 15 дана доћи у Београд, поводом шесте ревизије аранжмана и да ће се том приликом разговарати о буџету за 2011. годину.

Премијер је подсетио да Влада ради на моделу економског развоја Србије у наредних десетак година, којим ће бити направљен заокрет у односу на досадашњи начин развоја привреде, заснован на великој домаћој потрошњи, која је превазилазила могућности производње. Извори за ту потрошњу били су приходи од приватизације и стране директне инвестиције.

Према новом моделу, раст ће бити базиран на инвестицијама, које би годишње требало да расту скоро 10 одсто, а Влада ће пружити подршку извозним секторима привреде, посебно прерађивачкој индустрији и пољопривреди.

Уз побољшање услова пословања, следећа значајна тачка новог модела биће активнија улога државе у изградњи инфраструктуре, што би требало да створи услове за отварање нових радних места.

Привреднике је на скупу у ПКВ интересовало шта ће Влада урадити на сузбијању сиве економије, да ли се ради на смањивању јавне потрошње и броја запослених у администрацији, да ли је могуће повећати учешће привреде у изради закона и да ли се ради на помоћи грађевинској индустрији која је тешко погођена економском кризом.