Србија тражи финансијску подршку

Потпредседник Владе Божидар Ђелић изјавио је да делегација Србије, на годишњем заседању Међународног монетарног фонда (ММФ) и Светске банке, настоји да обезбеди максималну подршку тих финансијских институција за следећи период.

Што се тиче Светске банке, захтев је веоме јасан и познат нашим партнерима - да од 2011. до 2014. године Србија добије средства која нису мања од укупног износа отплата које ћемо имати у том периоду, рекао је потпредседник Владе за РТС.

"Другим речима, захтев је да не будемо нето-финансијери Светске банке, него да будемо на једној позитивној нули између онога што враћамо као старе дугове из времена социјализма и чињенице да смо узели неке нове зајмове. То значи да тражимо не мање од постојећег пакета за претходни период од четири године, а то је 900 милиона долара", истакао је Ђелић.

Ђелић је додао да се у сарадњи са ММФ, Влада Србије још није одредила за период после априла 2011. године.

"У сваком случају, за ММФ је битно да испунимо три услова за успешно спровођење тренутног програма. Прво, да изгласамо закон о фискалној одговорности, друго, да се изгласа један одговоран буџет за 2011, где ће дефицит бити мањи од четири одсто бруто домаћег производа, и треће, да истовремено изгласамо предвиђену реформу нашег пензионог система", напоменуо је Ђелић.

Према Ђелићевим речима, у скоро 600 милиона долара колико је преостало од Светске банке, има веома битних пројеката и он је поменуо три: око 370 долара за Коридор 10, за једну од тешких деоница од Ниша до Димитровграда, укључујући један тунел; 64 милиона у домену одбране од поплава,као што су обала Саве у Мачви, лева обала Тисе, обала Дунава код Старог Костолца и Млаве код Пожаревца, као и 40 милиона за Рударско топионичарски басен Бор.

Питање кредибилитета Србије

Потпредседник Владе је напоменуо да је утрошак тих средстава истовремено и питање кредибилитета Србије.

"Када тражимо исти износ новца, наши партнери поставе питање употребе договорених средстава. Нарочито када је Светска банка суочена са драстичним ограничењем финансијских ресурса, први пут у историји", истакао је Ђелић.

Зато је за Србију битно да у следећем кварталу ефикасно употреби неутрошена средства, и то је била порука, нарочито представницима министарстава пољопривреде, инфраструктуре и економије.

У противном, Србија неће имати кредибилитет за свој захтев за следећих 900 милиона долара, навео је потпредседник Владе.

Ђелић сматра да средства која би Србија добила од Светске банке за следеће четири године, морају бити у складу са генералним националим приоритетима и у складу са оним што званични Београд исказује као приоритете у односу са стратешким партнертима у Европској унији.

Ђелић је додао да Светска банка жели, да у следећем периоду земље Западног Балкана раде у тесној синергији са ЕУ.

"Због тога, то треба да прати наше потребе исказане у европском партнерству Србије. То су наставак изградње инфраструктуре, изградња институција, улагање у образовање и науку и издвајање дела новца за наше буџетске потребе, јер су та средстава повољнија од онога што се добије од комерцијалних банака, тако да ће вероватно неколико стотина милиона долара, од тих 900, бити употребљено и за потребе нашег буџета", истакао је Ђелић.

Што се тиче ММФ, постоји договор око ребаланса буџета за ову годину и приоритети су оно што је договорено - једнократна помоћ пензионирима и помоћ најсиромашнијим општинама, а уколико нешто преостане, то неће бити много, тако да апетити око ребаланса не могу да буду велики.

Инвеститори заинтересовани

Ђелић је нагласио да је српској делегацији у разговорима са представницима пословних банака први пут речено да постоји интересовање за обвезнице Србије које би биле издаване у динарима.

То је доказ да инвеститори сматрају да је Србија постала довољно стабилна и да њена монета може бити интересантна, рекао је.

Србија на тај начин, према Ђелићевом мишљењу, може да ради на деевроизацији своје економије, односно да има много већу употребу динара, јер употреба туђе монете носи одређене ризике.

"Ми знамо да ће се после динара, наша монета звати евро. Али тај момент није сутра, то ће се десити тек за 15 до 20 година. Зато у следећој деценији треба да радимо све што је могуће да јачамо снагу наше монете", истакао је потпредседник Владе Србије.

Ђелић је поводом могућности тзв. рата валута, рекао да је Србија везана за евро, и навео да, "како прође евро, тако ћемо проћи и ми".

Нама је у интересу стабилност. Није нам циљ да евро јача, јер би наш извоз у зону ван евра поскупео, али ни да слаби, због на пример цена нафте, које се исказују у доларима, приметио је Ђелић.

"У том смислу, ми навијамо за евро, јер 90 одсто трговине се одвија са ЕУ и земљама региона и не мали број зајмова је везан за евро. Међутим, ми у тој битки немамо утицај," навео је потпредседник Владе.