Три стуба привредног раста

Премијер Србије Мирко Цветковић изјавио је да би нови модел привредног раста и развоја Србије требало да се заснива на три стуба - повећању инвестиција, подршци привреди, посебно оном делу који производи за извоз, и улагањима у инфраструктуру.

Цветковић је, на представљању посткризног модела привредног раста и развоја Србије од 2011. до 2020. године, истакао да би, према том моделу, инвестиције годишње требало да расту 9,7 одсто, и то подразумева и приватне и јавне инвестиције.

Влада би требало да обезбеди повољне услове за стратегију која би за десет година дала конкретан резултат.

"Према неким квантификацијама ми можемо достићи ниво раста БДП-а по глави становника од око 8.000 евра , исто тако маожемио повећати број запослених за неколико хиљада у моделу је то око 400 хиљада . Можемо подићи ниво продуктивности за око 50 одсто", рекао је премијер Мирко Цветковић.

"Ова нова стратегија макроекономске политике, треба да подстакне конкурентност ваше привреде, увођење нових технологија и потпуно ангажовање људских потенцијала", рекла је амбасадорка САД-а у Србији Мери Ворлик.

Том циљу тежили бисмо уз годишњи привредни раст од 5,8. Он је незнатно већи од просека који смо имали пре кризе. Аутори тврде да је независно од ње нови концепт привреде, нужан.

"Ми смо се сувише задужили, сувише смо трошили, више него што смо стварали, та разлика је била негде изнад 20 одсто, а то је једног дана морало да дође на наплату", рекао је економиста Јуриј Бајец.

"Сада мора унутрашња тражња да расте спорије него БДП, за разлику од периода до 2008.године, а унутар тога да то поделите на инвестиције, да расту по двоструком проценту бар неколико првих година", рекао је Стојан Стаменковић .

Насупрот томе, представљена је и такозвана популистичка верзија - толерантнија према потрошњи , која би нас како тврде већ 2013. године, одвела у високу инфлацију и немогућност отплате дугова. У реформи јавног сектора посебно место имају јавна предузећа.

"Ту је око 140.000 људи запослено то је један, сегмент који уопште не вуче развој Србије, а могао би да буде веома значајан, можда је први корак деполитизација тог сектора а онда да се одвоји шта би могло да се приватизује", рекао је економиста Павле Петровић.

Економисти кажу да садашњи, реалнији курс динара погодије извозницима. У наредној деценији учешће извоза у Бруто домаћем производу морало би да се удвостручи.

"Држава мора да настави улагања у инфраструктуру и тако обезбеди повољнији привредни амбијент и створи услове за отварање нових радних места", рекао је Цветковић и додао да под инфраструктуром не подразумева само саобраћајну, већ и информатичку инфраструктутру.