Благ привредни раст

Премијер Србије Мирко Цветковић отворио је, у Београду, четврти пословни округли сто, у организацији Економист медија групе, о превазилажењу кризе и новој стратегији привредног раста.

"Србија ће, у овој години, сигурно остварити планирани привредни раст од 1,5 одсто, а могуће и нешто вишу стопу раста од тога", рекао је Цветковић.  

Цветковић је подсетио да је привредни раст у првој половини ове године био 1,2 одсто, пошто је у првом тромесечју био нешто испод 1 одсто, а у другом тромесечју два одсто.

Премијер је рекао да је садашњи модел бруто домаћег производа исцрпео своју снагу и показао мноштво слабости и да се зато мора тражити нови модел, базиран на производњи и повећању извоза.

Мере које је Влада предузимала током прошле године имале су позитивне ефекте на кретање БДП-а, рекао је Цветковић и додао да је, ако се погледају земље у окружењу, Србија, у првом тромесечју 2010. године, била готово једина земља која је имала привредни раст, а у другом тромесечју раст су оствариле још неке земље.

"Економска криза указала је на проблеме који настају при таквом типу привредног раста, тако да је неопходно да Србија има већу производњу размењивих добара, да смањује платнобилансни дефицит и повећава извоз", рекао је премијер.

Премијер је нагласио да Влада, приликом планирања буџета за 2011. годину, неће бити рестриктивнија од онога што је договорено са ММФ-ом и додао да се "дошло до зоне одмрзавања плата и пензија".

"Ако желимо нешто да урадимо у правцу рестриктивности фискалне политике, морали бисмо да продужимо период замрзавања плата и пензија, а то није ни политички, а ако хоћете, ни економски и људски прихватљиво", рекао је Цветковић.

Премијер је указао и на то да ће влада у будућности морати да нађе баланс између смањења текуће потрошње и повећања капиталних инвестиција, али и да, уз то, води рачуна да треба да обезбеди запосленима у јавном сектору бољи животни стандард, јер су због замрзавања плата поднели велики терет кризе.

Спор привредни опоравак Србије

Представник ММФ-а у Београду Богдан Лисоволик рекао је да аранжман Србије са том међународном финансијском институцијом вероватно неће бити настављен после његовог истека, у априлу 2011. године, али да неће представљати проблем за српску економију, уколико се влада буде придржавала правила о фискалној одговорности.

"Нема формалне одлуке о томе да ли се програм са ММФ-ом наставља. То зависи од жеље српских власти, али претпостављамо да се неће настављати", рекао је Лисоволик.

Према његовим речима, привредни опоравак Србије од почетка године је спор, али ипак постоји и заснован је на здравим основама, односно расту извоза, али још увек нема довољног раста запошљавања.

Лисоволик је нагласио и да Србији тек предстоје велике структурне реформе, које би требало да доведу до новог модела привредног раста, заснованог на расту извоза, домаћој штедњи и подржавању динара.