Чекајући наплату потраживања

Наплата потраживања је највећа препрека пословању у Србији. На наплату се у просеку чека 128 дана. Питање дугова није регулисано ни једним законом, а фирме рокове плаћања уређују уговорима.

Крајем јула у земљи је било 69.377 блокираних фирми. Од почетка кризе њихов број већи је за трећину.

Предложено је да се хитно донесе пропис којим би се прецизирало да сви корисници буџетских средстава, локалне самоуправе и јавна предузећа морају да измире обавезе према привреди у року који није дужи од 60 дана.

Од 261 милијарде динара кредита са чијом се отплатом касни дуже од 90 дана готово четири петине отпада на привреду.

"Велика унутрашња дуговања која имамо у привреди су велике тешкоће за мала и средња предузећа, која немају довољно капитала да могу да издрже тако дугачке периоде наплате својих потраживања", рекао је Небојша Атанацковић из Уније послодаваца Србије.

Атанацковић је додао да би држава морала нешто да предузме, јер кад би се овако наставило прети опасност да изузетно велики број таквих малих и средњих предузећа оде у стечај.

Највише проблема са враћањем кредита има прерађивачка индустрија, трговина, послови са некретнинама, грађевинарство и пољопривреда.

Још у августу, председник Србије Борис Тадић отворио је питање дугих рокова плаћања који угрожавају ликвидност произвођача хране.

"Немогуће је, недопустиво је да се поједини сектори привреде, као што су трговински ланци, развијају на уштрб произвођача, јер то пре или касније доводи до краха у ланцу снабдевања", навео је Тадић.

Неопходан континуитет раста 

Председник је истакао да је наша стратешка веза са производњом хране више него очита и додао да и ми ове године имамо раст у пољопривредној производњи.

"Раст мора да буде у континуитету и због тога треба рокове смањивати максимално до 90 дана", рекао је Тадић.

У Данској се најкраће чека на наплату потраживања, у просеку 17 дана. Хрватска и Словенија законом су ограничиле рокове плаћања на месец и по, односно три месеца. Просек чекања је 34 и 39 дана. У Македонији 76 дана, а у Босни и Херцеговини, Албанији и Србији наплата се чека дуже од 100 дана.

"Пошто се стално позивамо на ЕУ није лоше подсетити да ће ускоро Европски парламент усвојити директиву којом ће прописати да приватни и јавни сектор у року од 30 дана мора измирити обавезе према добављачима. У противном прети плаћање затезне камате", рекао је економиста Горан Николић из Центра за нову политику.

Држава је у последње две године преко субвенционисаних кредита у привреду усмерила готово две и по милијарде евра. Рокови плаћања за сада се неће ограничавати новим законима, кажу у Влади.