Глобална борба за радно место

Међународни стручњаци поручују да се економска криза неће завршити док се незапосленост не смањи, због чега су приоритети отварање нових радих места, смањење инфлације и буџетска дисциплина.

Око 30 милиона радника у свету изгубило је посао услед економске кризе. Сада је широм планете незапослено 210 милиона људи.

У Ослу су се, први пут у историји дугој 60 година, састали представници Међународне организације рада и Међународног монетаног фонда, да би разговарали о незапослености. Учесници конференције сагласни су да су светском тржишту рада потребни лабавија монетарна политика, више стимулативних мера и укидање бенефеција за незапослене.

"Урадили смо много да средимо ствари у финасијском сектору. Сада почињемо борбу за брже запошљавање. Нама није потребан само економски раст, већ да тај раст обезбеди нове послове", рекао је директор ММФ-а Доминик Штрос Кан.

Само у следећој деценији, биће потребно да се отвори још 440 милиона радних места, јер светска популација расте.

"Јасно је да су људи љути и огорчени. Они нису изазвали кризу, али испаштају. Питање је када да укинемо стимулативне издатке за незапослене. Ако то буде брзо и скоро, онда опоравак привреде може бити угрожен", изјавио је генерални директор Међународне организације рада Хуан Сомавиа.

Различити рецепти за опоравак

Као што је опоравак сваке земље другачији, таква су и искуства. Немачка је смањила незапосленост захваљујући расту извоза. Кажу да је њихов одговор на кризу био потпомогнут штедљивом природом владе и радника. Норвешка, богата нафтом и са једном од најнижих стопа незапослености у свету имала је сличан рецепт.

"Најважнија мера на тржишту рада у време кризе била је блиска сарадња синдиката и запослених, ограничење плата и управљање економијом на одговоран начин", каже премијер Норвешке Јенс Столтенберг.

У Србији је без посла 724.000 људи. У Националној служби запошљавања објашњавају да је пола милиона стварно без посла, док су остали на евиденцији због бенефиција које им законом припадају. Како би се стање поправило спроводе се активне мере запошљавања.

"Те мере се односе на различите циљне групе незапослених. Пре свега, када је реч о младима, наш план је да у овој години 10.000 младих добије први посао, да на пројектима јавних радова ангажујемо шест хиљада људи", рекао је директор Националне службе за запошљавање Дејан Јовановић.

"Постоји низ субвенција за отварање нових радних метса и одређена средства за обуку и прекваклификацију. Укупно 3, 7 миијарди динара биће намењено за активно запошљавање", наводи Јовановић.

Оно што је до сада био стереотип у Србији, да се посао чека, треба да постане прошлост. Стручњаци саветују незапосленима, да посао траже, додатно се образују и тако наметну послодавцима.

Србија много очекује од нових страних инвестиција које треба да повећају запосленост и од мера активног запошљавања за које је влада издвојила средства.