Строжа правила за банке

Две године од почетка најтеже економске кризе у свету у последњих осам деценија, представници највећих централних банака усвојили су у швајцарском граду Базелу знатно строжа правила банкарског пословања.

Банке ће у будућности морати да располажу са много већим залихама капитала, а остварени профит неће моћи да троше на исплате бонуса менаџерима, што је био трн у оку многим политичарима и стручњацима.

Како државе не би поново морале да интервенишу у спасавању банака, као што је то био случај претходне две године, гувернери централних банака и финансијски регулатори 27 земаља скројили су нова правила.

Строжи прописи, названи "Базел три", замениће правила из 2004. године, па ће банке морати да повећају обавезне резерве са два на седам одсто, до јануара 2019. године.

"Нови споразум треба да омогући суштинско јачање стандарда глобалног капитала и да допринесе дугорочној финансијској стабилности и расту. Одлука важи за све банке на глобалном нивоу, за оне у напредним и за банке у растућим економијама", изјавио је председник европске банке Жан Клод Трише.

Повећање капитала банака надокнада је за евентуално ризичне позајмице или трговину хартијама од вредности. Преведено на обичне бројке, уместо садашња два евра, банке ће морати да имају седам евра капитала на сваких 100 евра кредита.

"Нова правила и нове минималне резерве капитала говоре да ће међународне финансијске институције морати да прикупе додатна средства како би покриле дефицит. Последице ће осетити не само Швајцарска, већ и друге земље", рекао је Филип Хилдебранд, председник Швајцарске централне банке.

Стручњаци тврде да је нови споразум резултат компромиса америчких и европских банака и да ће, због продуженог рока од девет година, банке моћи да обезбеде потребан капитал. Само у Немачкој банке ће морати да прикупе више од 100 милијарди евра.

Економиста из Бадер банке, Роберт Халвер сматра да ће нова правила "Базел три" на дуже стазе повећати конкуренцију између банака, посебно у Немачкој.

И док творци нових банкарских правила тврде да она треба да спрече још једну кризу, многи економисти сматрају да ће строжи прописи успорити глобални економски опоравак и раст многих земаља, па и Србије.

"Јасно је да ће бити много теже доћи до кредита на међународном финансијском тржишту, како када је у питању држава, тако и када су у питању предузећа са једне стране, а са друге, имајући у виду висок кредитни ризик који имамо значи да ће камате бити још више и неповољније за привреду", сматра професор Факултета за економију, финансије и администрацију Владимир Круљ.

Споразум "Базел три" биће представљен лидерима Групе 20 најбогатијих држава света и земаља у развоју на самиту у новембру, а пре него што ступи на снагу потребно је да га ратификују и националне владе.