Опоравак Србије на здравим основама

Стални представник Међународног монетарног фонда у Србији Богдан Лисоволик оценио је да је економски опоравак Србије још спор, али да је "на здравијим основама".

Лисоволик је на годишњој привредној конференцији Рајфајзен банке у Београду рекао да је опоравак започет у другој половини 2009. године изгубио замах и да је забрињавајуће што људи и даље остају без радних мета.

Према процени ММФ-а, бруто домаћи производ Србије у 2010. ће порасти 1,5 одсто, а у 2011. години раст ће бити три процента.

Према његовим речима, раст од три одсто је мало испод нивоа раста који ће допринети повећању броја радних места.

Лисоволик је навео и да је финансијска стабилност у Србији побољшана, али да је инфлација постала ризик.

"Инфлација у Србији ће, према очекивањима ММФ-а, бити у оквиру циља Народне банке Србије, али постоје ризици који ће гурати ка горњој граници инфлације", казао је он. Циљ НБС је инфлација од шест одсто, плус-минус два одсто.

Лисоволик је рекао да је фискална политика једна од главних области у Србији која има проблем и нагласио да је неопходно смањити, односно решити проблем расхода буџета.

И издаци за пензије и плате проблем су који мора да се реши, нагласио је он указавши да једино Италија и Грчка имају већи удео тих расхода у БДП-у од Србије.

Реформом пензијског система би теребало да реши тај проблем, додао је Лисоволик.

Закон о фискалној одговорности добро решење

Лисоволик је оценио да закон о фискалној одговорности који је услов за потврђивање пете ревизије аранжмана Србије са ММФ-ом представља добро решење.

Према његовим речима, тај закон даје фискална правила за раст плата и пензија и уводи фискални савет који ће повећати транспарентност јавних финансија.

"Примена закона о фискалној одговорности може за Србију да биде излазана стратегија из програма са ММФ-ом", навео је он.

Лисоволик је оценио и да је добро што је Србија повећала извоз, али је нагласио да је неопходно да Србија постане "узорни реформатор".

Оценио је да је кампања за укидање непотребних прописа била разочаравајућа, али да очекује да ће процес реформе прописа бити окончан. Додао је да Србија мора да избегне назадне кораке као што су увођење нових такси и намета.

Једна од најважнијих реформи у Србији је приватизација, која ће помоћи расту извоза и домаће штедње. Превелико учешће јавног сектора у привреди Србије, како је рекао Лисоволик, гуши приватни сектор.

Лисоволик је оценио да је Србија избегла пуне размере светске економске кризе, али и да глобални опоравак неће помоћи Србији да оствари раст извоза и опоравак јер је неопходно побољшати две кључне области - фискалну одговорност и структурне реформе.

НБС забрињава брзина пораста инфлације

Вицегувернер Народне банке Србије Бојан Марковић изјавио је да централну банку забрињава брзина повећања стопе инфлације на месечном нивоу која је у септембру износила 1,4 одсто, док је базична инфлација била два одсто.

Марковић је на годишњем привредном скупу Рајфајзен банке проценио да ће инфлација на крају ове или почетком идуће године бити у границама пројектоване (шест одсто плус-минус два процента) или ће проћи горњу границу. 

До повећања инфлације дошло је због поскупљења пољопривредних производа и хране. Додао је да је повећање цена пољоприведних производа једнократно и да траје годину дана због лоше сезоне. 

"С обзиром да је пољопривредни шок краткорочан, очекујемо да ће се инфлација смањити наредне године и да ће на крају 2011. бити у границама пројектоване од 4,5 плус-минис два одсто", казао је Марковић. 

Марковић је рекао и да је због "пољопривредног шока" који је довео до великог притиска на цене, НБС одлучила да повећа референтну каматну стопу са осам на девет одсто.

"Тиме не можемо да смањимо цене пољопривредних производа, али можемо да спречимо да се повећа инфлација и повећају остале цене", казао је Марковић.

Говорећи о "процесу динаризације", Марковић је навео да су кредити привреди од марта до јула ове године 40 одсто били у динарима и истакао да је то процес који ће потрајати неколико година и да решење није да НБС забрани кредитирање у страним валутама.

Централна банка саопштила је да су девизне резерве Народне банке Србије у августу смањене за 79,7 милиона евра и 31. августа износиле су 10 милијарди и 12,2 милиона евра. Највећи утицај на смањење девизних резерви НБС у току августа имале су нето продаје девиза НБС на међубанкарском девизном тржишту у износу од 182,5 милиона евра, као и исплата старе девизне штедње у износу од 14,0 милиона евра.