Добит привреде од самита Несврстаних

Привредници кажу да би одржавање самита Покрета несврстаних у Београду 2011. године допринело унапређењу сарадње са више од 100 земаља чланица тог покрета јер на тим тржиштима има много простора за нашу робу, пре свега за механизацију и прехрамбене производе.

Од 1965. године, "Застава" је у земље Несврстаних извезла око 140.000 аутомобила.

Захваљујући томе, "Застава" је ове године Египту већ продала резевне делове вредне 365.000 евра, а договорене су и испоруке за наредних пет година.

Драган Лазић из крагујевачке фабрика аутомобила каже да на улицама Каира тренутно има преко 90.000 "Заставиних" аутомобила, углавном "осмица", мада су 2003. године тамо склапане и "флориде".

"Велики су захтеви египатског партнера да им, ако можемо, ипоручимо и више", рекао је Лазић.

До деведесетих година прошлог века несврстаним земљама извозили смо и тракторе, грађевинске и текстилне машине, белу технику, металне, хемијске, фармацеутске и текстиле производе.

Увозили смо нафту, памук, воће, рибу. Највише посла имали су наши грађевинари. Градили су бране, луке, фабрике, путеве, аеродроме.

Планум "Хидротехника- Хидроградња" и "Енергопројект" и данас раде у Тунису, Алжиру, Мароку, Нигерији, Гани и Перуу.

Миодраг Зечевић из "Енергопројекта" каже да та фирма није ни прекидала рад у тим земљама у неколико задњих деценија.

"Због актуелних проблема које смо имали у протеклих деценију, деценију и по, посао је смањен али ми убрзано маркетиншки радимо да би побољшали позиције које смо задржали", напомиње Зечевић.

Од несврстаних земаља прошле године највише смо увозили из Либије, и то нафту за 210 милиона долара, следи Индија па Иран, из кога увозимо "пежо 207". Највише наших производа продато је Ираку, Ирану и Египту.

Зорица Јекић из Привредне коморе Србије сматра да посао може да се прошири јер потенцијали ни близу нису искоришћени.

"У сваком случају нисмо задовољни. Постоји раскорак између кадровских и технолошких потенцијала које можемо да понудимо сами или у сарадњи са западним партнерима. Наш хендикеп јесте што нема организованог наступа, изостаје подршка државе и што нема банака које прате наступ наших фирми", објашњава Јекићева.

У Привредној комори подсећају да је, 80-тих година прошлог века, вредност послова југословенских предузећа у несврстаним земљама била око 2,5 милијарди долара. Највише послова имала су предузећа из Србије.