Тешка јесен за привреду?

Дан након што је премијер Мирко Цветковић наредио министарствима и инспекцијама да хитно спрече покушај стварања вештачких несташица животних намирница, нико од надлежних о акцији не жели да говори. Има ли криваца за вештачку несташицу уља, ресорни министар саопштиће тек када о цени заврши преговоре са произвођачима најављене за понедељак.

У Привредној комори Србије нису изненађени таласом поскупљења пољопривредних и прехрамбених производа, јер ове године знатно је мањи род пшенице и сунцокрета. Објашњавају и да скок цене брашна са 13 на 28 динара најбоље објашњава како ситуацију на тржишту диктирају понуда и тражња. Слично ће, кажу, бити и са јестивим уљем.

"Ако се уз та поскупљења дода и могућност повећања цена контролисаних од стране државе, пре свега енергената, то може бити страховит удар на буџет и стандард грађана, тако да нам следи тешка јесен", истакао је Милош Бугарин, председник Привредне коморе Србије.

Можда је кључ за нормално снабдевање у рукама је произвођача и трговинских ланаца, процењују економисти.

"Уколико неки од доминантних 4-5 трговинских ланаца задржи постојеће цене основних животних намирница оно ће истовремено повећати промет и свих других производа који не спадају у осн. жив. намирнице. На пример. ако ја као грађанин морам да одем у други ланац у односу на онај где се сваког дана снабдевам ја ћу свакако осим те животне намирнице купити још десетак производа које иначе не бих купио у том трговинском ланцу", каже економиста Мирослав Здравковић.

Економисти поручују да је Влади било једноставније да пре инспекцијских контрола завири у билансе предузећа преко Агенције за привредне регистре и провери стање на тржишту.

"Могла је истовремено да се припреми да је могуће да становништво кренути да купује много више него што му је потребно изазивајући непотребне несташице, док с друге стране могла је увидом у финансијске извештаје о послевању предузећа врло лако да утврди ко може да злоупотреби своју позицију на тржишту", рекао је Здравковић.

Надлежна тржишна инспекција није желела да заједно са инспекторима на терен крене наша екипа и забележи контролу у продавницама које потрошачи данима пријављивљују због несташице уља и шећера.

"Салфорд" поправио квалитет сировог млека

Подсетивши да се тренутно "води медијски рат" између Министарства пољопривреде и инвестиционог фонда "Салфорд", који контролише 60 одсто српске индустрије млека, Бугарин је напоменуо да је та компанија, када је приватизовала четири млекаре у Србији, много учинила на поправљању квалитета сировог млека, кроз опремање и кредитирање фарми.

Председник Првиредне коморе је навео и да мали део српске индустрије млека има могућност да производи млеко класе које задовољава стандарде Европске Уније.

"Да би се произвело млеко по стандардима ЕУ, морате да имате и улазну сировину која задовољава одговарајуће стандарде, а мали број српских произвођача млека има могућност да произведе такво млеко, јер нема средства да уложи у опрему", истакао је Бугарин.

Бугарин је нагласио да су изостале и субвенције и инвестиције у том сектору, које би на постојећи број грла требало да буду преко 700 милиона евра "да бисмо у догледне две до три године омогућили да гро српских произвођача млека може да испоручује млеко одговарајућег стандарда".