Велики распон зарада у Србији

Највеће зараде у Србији имају запослени у Косјерићу. Када се одбије износ пореза и доприноса, они примају 54 хиљаде 414 динара. Са месечним примањима од 16 хиљада динара, најслабије су плаћени радници у Куршумлији.

Ако радите у дуванској индустрији или као финансијски посредник, део сте најплаћенијих занимања са месечном зарадом од 92 хиљаде динара. Рибарима или кројачима би било потребно осам до девет месеци да зараде ту суму.

Шта вреди ако сте чувар у лошој фирми у Гаџином Хану, где примате 18 хиљада динара месечно, ако у некој дуванској фабрици са истом спремом за исти или лошије обављен посао, месечно зарадите неколико пута више. Таленат, знање или залагање ту немају много ефеката на оно што добијете на крају месеца.

Економисти и статистичари слажу се да је то део тржишта, али шта ако сте женског пола који је традиционално мање плаћен. У Европи чак и до 15 одсто.

"То се тумачи тако што су мушкарци углавном на менаџерским позицијама, које су боље плаћене. Друго жене чешће иду на боловање, прекидају посао и имају прекиде у каријери. Брину о деци и ако крену са истих стартних позиција не напредују једнако", наводи Веселинка Шкиљевић из Републичког Завода за статистику.

У Пироту су просечна месечна примања око тридесет хиљада динара. То је скоро дупло мање него на Новом Београду, али и знатно више него у Рачи, где су плате око 20 хиљада динара. "Тигар" и "Мишлен" имају редовне зараде, па пиротски трговци и кафеџије знају датуме примања зарада од, пошто им од тога зависи промет.

"Како да не знам! Аконтције су петог у месецу а коначни обрачун 20 у месецу, јер се онда значајно повећа промет. Иначе је тужно", каже један пиротски угоститељ.

Велики распон зарада зависи од квалификција али и региона где су на северу земље плате веће него на југу. У Савезу синдиката залажу се за усвајање појединачног колективног уговора, који би уједначио награђивање рада.

"Послодавци нису спремни да плаћају порезе и доприносе држави на зараде и њихов коефицијент награђивања је увек један. Без обзира да ли сте лекар или инжењер, увек вас исплаћују по минималном коефицијенту а онда се део исплаћује на руке", истиче Драган Зарубица, председник синдиката Пољпривреде.