Раст промета на мало

Директор Републичког завода за статистику (РЗС) Драган Вукмировић изјавио је Танјугу да је први пут од почетка године у јуну забележен раст промета у трговини на мало од 0,1 одсто и указао да је на раст инфлације у јуну од 0,4 процента највише утицало поскупљење школарина од 5,6 одсто.

Вукмировић је рекао да је раст промета у трговини на мало забележен у мерењу и у сталним и у текућим ценама, наглашавајући да то значи да се промет у трговинама опоравио.

"Још увек је он нижи у првих шест месеци ове године, у односу на шест месеци претходне године, али је дефинитивно забележен раст", истакао је директор РЗС.

Говорећи о кретању инфлације у протекла два месеца, Вукмировић је навео да је инфлаторна стопа, мерена индексом потрошачких цена, у јуну износила 0,4 одсто, колико и у јулу и напоменуо да је на њен раст у јуну највише утицало поскупљење школарина од 5,6 одсто, затим и станарине, воде, гаса, електричне енергије и других горива за 0,8 одсто, здравствених услуга 0,7 одсто и намештаја 0,5 процента.

Вукмировић је указао је појефтињење пољопривредних производа у јуну и јулу значајно допринело да инфлација не буде виша него што јесте.

Коментаришући кретање спољно - трговинског дефицита, Вукмировић је рекао да се наставља тенденција смањења спољнотрговинског дефицита, раста извоза и смањења увоза.

"У структури извоза, практично, највише су заступљени производи црне и обојене металургије и пољопривредни производи. Конкретно, за првих пола године, гвожђе и челик су извезени за 472 милиона долара, обојени метали за 320 милиона долара, електричне машине и апарати 240 милиона долара. Пољопривредни производи такође имају велику удео у извозу: житарице и производи од њих 217 милиона долара, поврће и воће 206 милиона долара", навео је Вукмировић.

У структури увоза се није много тога променило, јер је највише заступљена нафта и њени деривати, са 692 милиона долара у првом полугодишту, природни гас са 569 милиона долара, затим обојени метали 294 милиона долара, електричне машине и апарати 284 милиона долара, док друмска возила у импорту учествују са 260 милиона долара, казао је Вукмировић.

Коментаршући оцене да је у Србији од почетка године опао стандард становништва, Вукмировић је рекао да је то питање врло дискутабилно, оцењујући да је оно више психолошке природе, него што је реално.

"Проблем је у томе што ми зараде рачунамо у еврима, а заборављамо да су наше цене формиране у динарима и да се раст цена основних производа није много мењао", подсетио је он, указујући да објективни проблем постоји код запослених који не прримају редовно зараде и код оних који су остали без посла.

Највећи проблем је код оних који су узели кредите са девизном клаузулом и они највише осећају тај пад куповне моћи, сматра Вукмировић.

Директор РЗС је подсетио да цене на мало углавном мирују од почетка године, указујући истовремено да је проблем због психолошког ефекта који се одражава на грађане, зато што многи рачунају колике су им зараде у страној валути.