Далеководи за Европу

Почетком идуће године биће усвојена нова десетогодишња енергетска стратегија за Европу, најавила је Европска комисија.

Покренута је и иницијатива за јединство енергетских тржишта. У тај план ушло је и неколико српских прекограничних далековода, које гради Електромрежа Србије у сарадњи са европским институцијама.

Европа је из претприступних фондова већ издвоила 42 милиона евра за трафостанице и далековод који повезује Србију и Македонију. Прва фаза од Ниша до Лесковца је завршена.

За далековод између Србије и Румуније, од Панчева до Решице, урађена је студија изводљивости. Постоји и идејно решење за јачање преносног система са Црном Гором, и касније, преко кабла са Италијом, док би један крак требало да води до Вишеграда у Босни и Херцеговини.

"Тренутно смо једна добра удавача у потрази за финасијерима, то је пројекат од регионалне и европске важности и заиста могу да кажем да је препознат и на регионалном и на европском нивоу", рекао је Милош Младеновић из Електромрежа Србије.

Младеновић је истакао да је ЕМС пуноправни члан те нове организације ЕНЦО која проистиче из трећег пакета европске регистративе, тако да сусрпски далеководи ушли у тај план.

Србија главна спона протока струје

"Ако нигде другде, ту смо у Бриселу, и у техничким и у финасиским и у организационим токовима. Тако да смо практично тај део посла врло успешно завршили", навео је Младеновић.

Развојем преносног система, Србија постаје главна спона протока струје са истока ка западу Европе, а себи обезбеђује сигурност снабдевања и бољи напон.

Побољшање преносног система изузетно је важно и за успостављање српске берзе струје. У министарству енергетике кажу и да се са припремама тог посла одмакло и да су кључни докумети и Акциони план завршени. Од јесени најављују конкретне потезе.

"Оно што немамо од докумената, немамо правила, како ми то зовемо, правила тржишта, тај маркет код. Али када будемо установили нови закон из њега ће произаћи и то. Тако да ми се чини да смо при самом крају посла. Неће то бити за месец два али током 2011. године убираћемо прве плодове", каже државни секретар у Министарству енергетике Никола Рајаковић.

Побољшање преносног система и успостављање Берзе струје доноси и значајну финансијску корист. Због тога што ЕПС још није на берзи, држава губи милионе евра, а да је реч о уносном послу, говори и податак да чак 43 иностране фирме имају лиценцу да тргују струјом у нашој земљи.