Цене најниже, новчаник празан

Поредећи земље региона, по ценама хране, Љубљана је најскупља за живот, а Београд међу најјефтинијима. Међутим, словеначка просечна плата, од око 960 евра, три пута је већа од плате у Србији.

На лествици највиших просечних плата Словенце следе Хрвати са више од 700, Црногорци са око 500, Босанци са више од 400 и Срби, тек нешто више од 300 евра.

Грађани кажу да осећају и пад евра и раст цена. Кажу да пошто цене скачу, а плате су мање, штеде на свему.

У Београду је хлеб најјефтинији, 0,3 евра, у Загребу најскупљи, осамдесет евроценти. Најскупље млеко од деведесет евроценти купује се у Подгорици, док је најјефтиније у Београду и кошта пола евра.

Свињски бут је најскупљи у Љубљани, готово шест евра, у Београду је три и по. Загрепчани уље плаћају евро и по, што је дупло више од цене коју плаћају Београђани. У главном граду Хрватске шећер кошта готово евро, што је за трећину више него у Београду.

Најскупље брашно је у Сарајеву 0,7 евра, у Београду кошта 30 евроцентри. Десет јаја у Загребу платићете евро и 40, пола евра скупље него у Београду.

Милодсављевић: Србија излази из кризе

Релативно низак животни стандард у Србији у последњих петнаестак година, сматра министар трговине Слободан Милосављевић, последица је кризе деведесетих, транзиције и актуелне економске ситуације. Милосављевић каже да Србија излази из економске кризе.

"Економски резултати су позитивни у првом полугођу ове године. Верујем да ће бити настављени до краја године и то је основ за овај дуго очекивани бар мали бољитак", рекао је Милосављевић.

Министар очекује да ће раст куповне моћи, до краја године, бити већи за неколико одсто у односу на претходну.

Стране инвестиције, оцењују стручњаци, кључ су за подизање куповне моћи. Економиста Горан Николић каже да је долазак страних инвеститора за једног обичног грађанина битан утолико што он може да буде потенцијално запослен у тој фирми.

"Ако ради, плата у перспективи може да расте. Ако је прималац социјалних или пензионих давања, може да очекује да ће држава кроз порезе моћи да дође до додатних пара. Дакле, једино доласком пара из иностранства, односно улагањем страних инвеститора Србија може да полако повећава свој животни стандард", рекао је Николић.

Према званичним подацима, српски стандард је око трећине просека Европске уније.