Највиши привредни раст Србије у региону

На Западном Балкану највишу стопу привредног раста у 2010. години, нешто мању од два одсто, имаће Србија, где опоравак цена метала погодује кључним секторима и где је у току остваривање великог програма инфраструктурног развоја, што све доприноси расту, оценила је Европска банка за обнову и развој (ЕБРД).

У најновијем извештају ЕБРД о економској перспективи региона централне и југоисточне Европе, истиче се да се привреде тог региона, укупно гледано, успорено опорављају из глобалне кризе, али уз приметну неуједначеност темпа опоравка међу земљама појединачно.

Тај регион се, такође, суочава са повећаним спољним ризицима који проистичу из нестабилности финансијског тржишта и утицаја фискалног пооштравања, наведено је у документу.

ЕБРД је умерено ревидирао наниже прогнозу просечног економског раста за регион, са 3,7 одсто пројектованих у мају - на 3,5 одсто у 2010. Пројекција раста у 2011. години, такође је благо ревидирана наниже, за 0,1 процентни поен - на 3,9 одсто.

"С обзиром на слабљење изгледа у еврозони, после увођења програма строге штедње и вероватног настављања колебљивости на финансијским тржиштима, спољни амбијент ће вероватно бити мање повољан него што се раније очекивало", наведено је у извештају.

ЕБРД је указао на јасне разлике у брзини опоравка у земљама Централне и Југоисточне Европе и предочила да су највише погоршани изгледи за Југоисточну Европу, где се рецесија и даље задржава, искључујући Турску.

Раст економског производа наставља да се креће око нуле, или је негативан у већини земаља тог подрегиона, где опоравак извоза потире слаба домаћа тражња и где финансијски системи трпе притисак превирања на тржиштима сувереног дуга у Јужној Европи.

Прилив капитала смањен

У неколико земаља Југоисточне Европе је смањен нето прилив капитала, док је кредитирање приватног сектора опало, или је у стагнацији, указао је ЕБРД.

Изгледи раста у овој години у Хрватској и Словенији су недавно погоршани. Поверење у Хрватској је на ниском нивоу, дуг је неугодно висок, док домаћу тражњу спутава неопходност финансирања великог државног сектора.

У Словенији, која је у 2009. години забележила дубоку рецесију од минус 7,8 одсто, ове године се не очекује ништа боље до стагнације раста, прогнозирао је ЕБРД.

Хрватска би у 2011. години могла извући корист из предприступања Европској унији, али би у Словенији помањкање реформи финансијског сектора и велики државни сектор могли успорити опоравак.

Што се тиче Босне и Херцеговине и Црне Горе, ЕБРД очекује да те земље у 2010. години забележе раст близак нули, мада обе земље имају корист из недавног повећања цена алуминијума, њиховог главног извозног производа.

Показатељи за први квартал за економију Македоније били су испод очекивања, због чега је Европска банка за обнову и развој била принуђена да знатно снизи пројекцију за ту земљу у 2010.

У Албанији, која је прошле године успела да повећа реални бруто домаћи производ, раст ће у 2010. вероватно опасти, као последица недавних поплава, успоравања прилива капитала и новчаних дознака радника на привременом раду у иностранству, као и споријег раста кредитирања.