Инвестиције које живот значе

Инвестиције јужнокорејске "Јура корпорације", италијанског "Дајтека" у Нишу, немачког "Леонија", нека су од улагања која ће допринети бржем опоравку Србије од кризе и привредном расту.

Нова фабрика аутокаблова у Прокупљу "Леони", за државу је, статистички, инвестиција више, али за њених 650 радника значи побољшање услова живота.

Раднице у фабрици "Леони" Лидија Михајловић и Светлана Јовановић су задовољне, јер имају стални прилив новца и стално осигурање.

Инвестиција "Леонија" променила је и крвоток града, у којем је сваки шести становник без посла.

"С обзиром на услове које смо немачкој компанији пружили, централа компаније донела је одлуку да започне изградњу нове погонске хале на површини од 7.500 квадратних метара, тако да очекујемо додатних 1.000 радних места", рекао је Милан Арсовић, председник Општине Прокупље.

Последњих година, највише је инвестирано у 2006. години, а најмање прошле године, због кризе. За прва четири месеца ове године уложено је 600 милиона долара.

Страни инвеститори кажу да је лакше планирати улагања ове него претходне године, али да у Србији и даље муку муче са бирократијом.

"Кључно је да постоји дугорочан оквир државе, да је предочен улагачима и да власт то поштује. Лоше је ако не знамо шта ће се десити, уколико се поигравате са пореским системом. Не знам да ли ће ове године инвестиције премашити прошлогодишње, доста зависи и од 'Телекома'. Важније од тога јесте да постоји дугорочна стабилност и предвидивост која ће привући што више малих и средњих компанија, него да се остваре инвестиције на кратак рок", рекао је председник Савета страних инвеститора Ћел-Мортен Јонсен.

Надлежни су оптимисти и очекују улагања већа од прошлогодишњих, а кажу да је инвестиција "Фијата" најбоља препорука, не само за њихове добављаче, него и за друге компаније.

"Одлуке постојећих инвеститора да у већем обиму наставе своје активности у земљи су најбоља потврда добре инвестиционе климе", рекао је Божидар Лаганин, директор Агенције за страна улагања.

Да би српска привреда расла као пре кризе, а самим тим и стандард грађана, потребно је најмање два пута више инвестиција него што се ове године очекује.

Исто толико, процена је појединих економиста, помогло би да се домаћа валута опорави и да евро вреди око 100 динара.