ММФ: Дуг Србије 77,5 одсто БДП-а

Динамика спољног дуга Србије је непромењена, оцењује Међународни монетарни фонд у најновијем извештају и прогнозира да ће укупан спољни дуг у 2010. години достићи максимум од 77,5 одсто бруто домаћег производа.

Спољни дуг Србије ће у 2011. години, како се наводи, почети да се смањује и опашће на 66,3 одсто БДП до 2015, ако се претпостави да ће се економски раст постепено убрзавати, а дефицит текућих плаћања стабилизовати. То је само маргинално изнад нивоа у 2008. години.

Замах економског раста Србије изгубио је на снази и изгледи за наредни краткорочни период су погоршани од претходног извештаја, указао је ММФ.

Слабији и неизвеснији спољни амбијент вероватно ће умањити извоз и инвестиције, а пројектовани раст реалног БДП у 2010. години снижен је са два одсто, на један и по одсто. ММФ истиче да је порески приход мањи од очекиваног.

Позитивна страна је да је инфлација опала на ниске једноцифрене размере, а непосредна забринутост за спољне финансије је попустила. ММФ очекује да ће инфлација у Србији до краја године бити близу циљног нивоа.

Очекује се да ће дефицит текућих плаћања поново порасти у 2010, али су изгледи за финансирање спољног дефицита и отплату дуга повољни, указао је ММФ после четврте ревизије стенд бај аранжмана са Србијом.

Влада: Привреда се креће у добром смеру

Недуго пошто је ММФ објавио годишњи извештај о Србији, Влада Србије послала је ММФ-у Писмо о намерама у коме је навела да "охрабрују јасни знаци да се привреда Србије креће у правом смеру, ослањајући се мање на раст заснован на потрошњи и задуживању него у периоду пре кризе".

"Надамо се да ће се опоравак привреде убрзати крајем године у складу с нашом основном пројекцијом раста, али ћемо спроводити политику водећи рачуна о потенцијалним ризицима", наведено је у писму, које су потписали премијер Мирко Цветковић, министарка финансија Диана Драгутиновић и гувернер у оставци Радован Јелашић.

Према расположивим показатељима за прво тромесечје, привредни раст је и даље недовољан и сувише неуједначен да би могао да утиче на оживљавање тржишта рада, углавном због недостатка подстицаја на страни спољне тражње и пада инвестиција.

У Србији се у овој години очекује реални раст бруто домаћег производа од 1,5 одсто и три одсто у 2011. години, с растом запослености од 2011.

"Нажалост, опоравак наше привреде вероватно неће бити онако брз како смо се надали, а свесни смо ризика у погледу негативног утицаја грчке дужничке кризе на регион и економских тензија у еврозони", наведено је у писму.

Као позитивније кретање истакнуто је знатно смањење инфлације, као и веома добро стање девизних резерви, које обезбеђује Народној банци Србије довољно простора да одржи стабилне услове на девизном тржишту.

Мањи приходи од пореза

Спорији темпо привредног опоравка, у комбинацији с ниском потрошњом и увозом, имаће негативан утицај на пореске приходе и довешће до већег фискалног дефицита од првобитно планираног.

Како је наведено, расходна страна буџета за 2010. углавном ће бити у складу с планом, а фискални дефицит биће повећан на 4,75 одсто БДП-а, чиме ће бити надокнађен подбачај прихода, условљен слабијим привредним растом од очекиваног, док би у 2011. години дефицит би требало да буде сведен на четири одсто БДП-а.

Смањење масе зарада у консолидованом сектору државе на око осам одсто БДП-а и нето издатака за пензије на око 10 одсто до 2015. године представља кључно упориште
напора владе да успостави стабилније јавне финансије, наведено је у писму.

Номиналне зараде у јавном сектору, као и пензије, остаће замрзнуте током 2010. године, а на редовну полугодишњу индексацију пензија до априла 2012. биће примењивано исто правило као и на зараде у јавном сектору.

ММФ је 15. маја 2009. године одобрио Србији нови стенд бај аранжман у укупном износу од 2,9 милијарди евра, који ће трајати до априла 2011. године.

У досадашње три транше Србија је повукла око 1,3 милијарде евра из аранжмана са ММФ-ом, а после четврте ревизије уместо целокупне четврте транше повући ће само 15 одсто, или 56 милиона евра.