"Брисање" предузећа у стечају

Број привредних друштава у Србији која су била у блокади, 30. јуна мањи је, у поређењу са мартом 2010. године, за 2.200 предузећа, а укупан дуг за 8 милијарди динара.

У Народној банци Србије то тумаче применом Закона о аутомском стечају на сва предузећа чији су рачуни блокирани дуже од три године.

Брисање лоших предузећа из привредног регистра први је услов за рашчишћавање дужничко-поверилачких односа и смањење ризика пословања.

Економска криза послужила је као окидач, па многа несавесна предузећа намерно нису плаћала рачуне повећавајући укупну неликвидност привреде.

Ипак, главни узрок неликвидности јесу пропала предузећа, чије брисање је почело после законског рока од 60 дана, у којем су имали времена да нађу повериоце који би им помогли да продуже пословање.

Директор Принудне управе НБС Ранко Алексић рекао је да су и она предузећа која продају робу сада обазривија, јер сви имају списак предузећа која су у аутоматској блокади. Објављен је списак од њих 10.990, затим 446 у априлу, 330 у мају, па 200 у јуну и сада не постоји могућност да она својим постојањем некога преваре.

Пре 20 година, у Србији је само у металској грани радило 450.000 радника, а сада свега 120.000, од којих део у бившој фабрици "Змај". Уместо комбајна, ту сада ничу самоусулуге углавном са страном робом, а преко пута, у фабрици трактора "ИМТ" модерне канцеларије.

У синдикату прижељкују да се тренд гашења фирми заустави и замени повећањем запослености. Предлажу мере држави ради олакшица домаћој индустрији, јер већа запосленост значи и већи буџетски приход.

Председник Самосталног синдиката металаца Зоран Вујовић рекао је да се послодавци морају привести памети да нађу посао и плаћају заслужене зараде запосленима, а не да извргавају закон и склањају паре на егзотична острва.

Економисти сматрају да предузећа која немају перспективу и гомилају дугове морају да пропадну, али да држава мора да створи услове за нове инвестиције и пројекте попут Коридора 10.

"Треба видети шта од великих предузећа може да опстане и прикључити их инфраструктурним пројектима. Када говоримо о Коридору 10 треба се видети колико је потребно радника логистике, како остварити одрживи развој и предвидиви развој привредним субјектима", рекао је професор Енглеске бизнис школе Владимир Круљ.

У банкама има новца за добре пројекте, па и капитал који чека на улазак у Србију. Најмање новца је у предузећима која морају да створе нову вредност и услове за запошљавање.