Летњи проблеми топлана

Лето није донело побољшање финансијског стања у топланама у Србији. Дуг за потрошени гас и мазут, у протеклој грејној сезони, премашује 10 милијарди динара. По завршетку грејне сезоне, већина топлана одобрила је предузећима и домаћинствим да дуг за грејање плате у осам рата.

Међутим, ни то, кажу, не помаже, па је принудна наплата једино решење. Приоритет су највећи и дугогодишњи дужници. Најтеже је са стамбеним зградама, где је готово немогуће искључити дужнике.

Директор топлане у Пироту Радован Николић каже да, у том граду, има око педесетак корисника који дугују више од 6,5 милиона динара и да је, поред утужења, немогуће, за сада, наплатити то дуговање.

"На другој страни, немогуће је у тим становима блиндирати радијаторе и искључити их, јер је то једноставно посебна процедура уласка у стан и своје право можемо остварити само преко суда", каже Николић.

У "Београдским електранама" иду и корак даље. У опоменама, упозоравају неплатише да им убудуће неће гарантовати квалитет грејања и да неће слати екипе у случају квара. Десетак топлана има и додатни проблем - хоће ли моћи да зимус позајмљен мазут врате робним резервама.

"У обавезама топлана стоји да се количине мазута које су повучене из робних резерви врате до краја следеће године. И мислим да ће један део топлана део резерви вратити до краја године, а онај ко не може, мораће до краја наредне", каже Милован Лечић, председник УО Удружења топлана Србије.

У топланама кажу да је, због курсних разлика и скупих енергената, и поскупљење грејања неизбежно.

Од 57 топлана, 24 је већ повећало цене, а 10 је у процедури. Иако је у овој години држава одобрила поскупљење грејања за шест одсто, у већини топлана повећање је 10 одсто.