Интелигентно инвестирање кључ успеха

Влада Србије има прилику да период до следећих избора искористи да створи силу инерције, која ће обезбедити економији да иде у добром правцу, како избори, а тиме и изборна обећања, не би угрозили и овако крхку домаћу привреду, изјавио је председник Савеза економиста Србије (СЕС) Драган Ђуричин.

"Србија у наредном периоду мора повећати ниво привредне активности, што се може урадити само кроз раст инвестиција", рекао је Ђуричин у интервјуу Танјугу.

"При томе треба имати у виду да смо релативно високо задужена земља и да се те инвестиције не могу финансирати из кредита, него морамо пронаћи облике докапитализације и партнерства јавног и приватног власништва", навео је.

Ђуричин је подсетио да је са председником Српског пословног клуба "Привредник" Браниславом Грујићем и председником Удружења корпоративних директора Србије Топлицом Спасојевићем сачинио предлог мера за превазилажење негативних ефеката економске кризе у коме се предлажу три паралелна пута инвестирања у Србију.

Пре свега то су мрежне технологије - енергетика и телекомуникације, с обзиром на то да те гране имају размењиве производе, а с друге стране привлаче значајне инвестиције, што значи да имају велики мултипликативни ефекат на раст бруто домаћег производа (БДП), нагласио је Ђуричин који је и професор Економског факултета у Београду.

"Оно што је посебно важно је да се финансирање инвестиција може обезбедити докапитализацијама, односно увлачењем стратегијских партнера у власништво наших предузећа", рекао је Ђуричин.

Председник СЕС-а је оценио да би инвестиције, такође, требало усмерити у прехрамбену индустрију и селективне делове пољопривреде, да би се искористила компаративна предност коју Србија има у пољопривреди.

"Предложили смо и развој инфраструктуре, с тим што сматрамо да инфраструктуру доминантно треба финансирати средствима оних који ту инфраструктуру подижу, јер су у питању велике инвестиције, рокови повраћаја су дуги, а ми смо доста задужени", указао је Ђуричин.

"Што се тиче приватног сектора, мислим да држава не треба да му помаже ни на један начин, не треба да охрабрује његово инвестиционо понашање, оно што држава треба да покуша да обезбеди то је максимална макроекономска стабилност", истакао је челник СЕС-а.

Према речима Ђуричина, за реализацију наведног програма треба успоставити нови монетарни модел који би се бавио стабилношћу цена, стабилношћу производње и структуром производње, у којој размењиви производи треба да доминирају, као и политиком курса која треба да буде таква да курс буде буде предвидив за инвеститоре.

Ђуричин је објаснио да се са групом привредника не залаже за фиксни, већ за предвидив курс, који би морао "да буде јасан доносиоцима економских одлука у дужем периоду."

Питање курса незаобилазно

"Ако доносите одлуке о инвестицијама, ви морате знати са чиме можете да рачунате. Како да направите бизнис план за три до пет година, да отплатите инвестиције које сте уложили и нешто зарадите ако не знате какав ће бити курс", казао је.

На питање да ли предвидив курс отвара простор шпекулантима, Ђуричин је оценио да није логично да у привреди која је на 68 одсто БДП-а и 40 одсто индустријске производње из 1989. године, постоје вишкови ликвидности који се пласирају у финансијску активу, пре свега у новац, односно девизе.

"То је питање процене, ја бих рекао шта је важније - да ли је важније да улагачи који улазе у инвестиције могу да пројектују курс и да знају да ли им се инвестиција исплати, или шпекуланти могу да рачунају са пласирањем слободног новца", навео је.

Ђуричин је изразио наду да ће неке од предложених мера наићи на одобравање експертског тима који прави одговарајући антикризни програм владе.

Председник Савеза економиста истакао је и да је јако важно да све што влада ради буде у складу са политиком Међународног монетарног фонда (ММФ).

"Нажалост, Србија још увек више троши него што производи и главни финансијер нашег дефицита је ММФ који с једне стране покушава да одређеним программима подигне зарађивачку способност наше привреде, да је охрабри и учини одрживом, а с друге стране финансира наше текуће дефиците кроз кредите", рекао је Ђуричин.

"На нама је да кроз интелигентне инвестиције подигнемо ниво активности и да се оспособимо да враћамо дугове и да дођемо на 'зелену грану' у неком средњем периоду када ћемо моћи да имамо позитивне нето ефекте економских активности", закључио је Ђуричин.