(Не)сигуран посао

Иако се код приватника, неретко може зарадити далеко више него у државној служби, приватници су најнепожељнији послодавци, показује последње истраживање Цесида. Свега три одсто незапослених би им поверило радну књижицу.

"На претходном послу сам морао да будем доступан 24 сата, плата ми је каснила. Отишао сам код приватника, међутим, изненађен сам коректним односом. То значи да има различитих људи као што има различитих послова", рекао је Милан Матаковић, који је запослен код приватника.

Ни држава, међутим, није сигурнија, сваки захтев ММФ-а и најава смањења бирократије изнова је стрес за запослене.

"Ипак у периоду кризе далеко је боље радити у државним него приватним фирмама због те сигурности коју осећају да не могу тек тако бити отпуштени као вишак. Пплате су редовне и то је далеко битније него висина плате", рекао је државни службеник Срђан Мрђа.

И док запослени размењују аргументе зашто је боље радити за државу или код приватника, незапослени би пристали готово на све услове, само да раде. Ситуацију у којој више од 730.000 незапослених не бира пуно, користе несавесни послодавци.

"Покушавају на све могуће начине да натерају раднике да сами дају отказ. Злоуопотребљавају законске одредбе, користи се члан 116 и могућност продужења и слања радника на плаћено одсуство преко 45 дана", рекла је Радмила Букумирић-Катић, помоћник министра рада и социјалне политике.

Букумирић-Катић је истакла да често радници не добијају ни минималну зараду.

Од помоћи може бити то што је Скупштина Србије усвојила Закон о спречавању злостављања у раду, али послодавци увек могу наћи систем да избегну обавезе.

Иако Закон о раду предвиђа да се уговор на одређено може потписати најдуже на годину дана, неретко се у том статусу проведе и деценија. Када истекне година послодавци промене опис посла, или користе уговор о делу на основу којег људи могу провести цео радни век.