Извештај о раду Министарства финансија

Главна карактеристика рада Министарства финансија у претходне две године јесте вођење адекватне фискалне политике, а највећи резултат ликвидност буџета, наводи се у извештају тог министарства о двогодишњем раду, који је достављен премијеру Мирку Цветковићу.

У извештају се такође наводи да је у протекле две године заустављен тренд високог номиналног и реалног раста јавне потрошње и значајно смањена већина њених позиција.

Као пример се наводи учешће јавне потрошње у бруто домаћем производу (БДП), које је ребалансом за 2009. годину, смањено за скоро два процентна поена, што је, како се наводи, највеће смањење у новијој историји Србије.

Поред тога, побољшана је структура јавне потрошње, што подразумева раст учешћа инвестиција и пад учешћа текуће потрошње.

Ради обезбеђивања макроекономске стабилности и ублажавања последица светске економске кризе, Министарство је иницирало и окончало преговоре са Међународним монетарним фондом.

Прво је, подсећа се у извештају, новембра 2008. године, потписан стенд-бај аранжман "из предострожности", вредности 520 милиона долара, да би у марту 2009. године био потписан нови, од 2,9 милијарде евра.

Захваљујући потписаном Бечком споразуму, пословне банке су задржале изложеност према Србији, а прошле године су нам "донеле" и додатна средства.

У оквиру директних надлежности, Министарство је у циљу спречавања ширења кризе, повећало ниво осигураних депозита са 3.000 на 50.000 евра, суспендовало порез на приход од камата по основу девизне штедње и плаћање пореза на капиталне добитке на приход по основу преноса уз накнаду хартија од вредности.

Донета је и одлука о повезивању стажа радницима неких предузећа која имају неизмирене обавезе за пензијско и инвалидско осигурање, за период од 1. јанара 2004. до 31. децембра 2009. године.

Тиме је, како се наводи, омогућен одлазак у пензију за више од 47.000 радника, а држава је за то, до сада, издвојила нешто више од 13 милијарди динара као бесповратну помоћ.

У претходне две године, обезбеђена је финансијска подршка пројектима у укупном износу од 1.625.385.000 евра и више од 10 милијарди динара.

За инфраструктуру највише новца

Највише новца обезбеђено је за инфраструктурне пројекте (957.885.000 евра), финансирање малих и средњих предузећа (280 милиона евра), науку (225 милиона евра), здравство (80,5 милиона евра), просвету (50 милиона).

Првом на листи приоритета, Коридору 10, обезбеђена је подршка од 809 милиона евра од међународних финансијских институција и 7,5 милијарди динара из буџета. Из буџета је издвојено и додатних 1,85 милијарди динара за експропријацију земљишта дуж Коридора 10.

Обезбеђена су и значајна средства бесповратне помоћи Републици Србији - потписани уговори у вредности од 89 милиона евра, а испрограминарани програми за бесповратну помоћ ИПА фондова за укупно 535 милиона евра. Потписани су и споразуми о прекограничној сарадњи, којима је уговорена помоћ од још 141 милион евра.

Обезбеђена је и стабилност јавних финансија, која се огледа у уредном измиривању обавеза државе.

Реформе јавних финансија

На пољу реформе јавних финансија, усвојени су важни закони: Закон о државној помоћи, којим је успостављен систем контроле државне помоћи, Закон о јавним набавкама, што је један од првих системских антикорупцијских закона и Закон о буџетском систему, који је успоставио оквир за бољу контролу трошења новца.

Приликом израде буџета, уведени су нови стандарди којим су свеобухватније приказани приходи и расходи. Буџет за ову годину, по први пут, приказује сопствене приходе буџетских корисника, износе бесповратне помоћи и пројектних зајмова, као и губитке пореских прихода по основу пореских олакшица и умањења пореске основице.

Усвојен је и нови Царински закон, којим су поједностављени и убрзани царински поступци. Усвојено је или парафирано 18 споразума о избегавању двоструког опорезивања, од укупно 37 колико је их је у примени.

Изменама и допунама Закона о порезу на доходак грађана смањене су стопе пореза на приход од капитала и на капиталне добитке са 20 на 10 одсто и изједначене висине неопорезивог износа за све обвезнике годишњег пореза на доходак.

Усвојеним изменама и допунама Закона о порезу на добит предузећа, дограђен је систем опорезивања добити правних лица, које су усклађене са међународним стандардима, а главна новина је могућност да се порески период разликује од календарске године.

У претходне две године, на предлог Министарства финансија, Скупштина је усвојила укупно 93 закона.