Бирократија се не предаје

Данас истиче рок Владе, за тзв. "гиљотину прописа" којом је требало да буду укинути сви непотребни бирократски прописи, али резулати показују да је укинуто свега 13 одсто.

Осим што загорчава живот грађанима, вишак прописа утиче на смањење учинка привреде, али и страна улагања.

"Доста прописа је остало из старих времена, када су у неким великим фирмама постојале службе за правне послове које су се само формуларима бавиле, али данас је то могуће само у мањем броју фирми, док остале немају ту могућност", изјавио је гостујући у Дневнику РТС-а Ненад Миленковић, члан управног одбора Националне алијансе за локални економски развој.

Како су предлагачи израчунали, уштеда путем "гиљотине прописа" би износила и до 200 милиона евра.

Преко оних прописа које је до сада укинула, према речима Миленковића, Влада је уштедела 60 милиона евра, а у плану је укидање још неких прописа што ће донети уштеду око 120 милиона.

"Тај новац је уствари, трошак људи који раде те послове, а који можда нису потребни", рекао је Миленковић.

Кометаришући утицај који компликована процедура има на стране улагаче, Миленковић је истакао да странци због тога одустају од улагања у Србију, јер им није далеко ни Мађарска ни Бугарска ни Румунија.

Министарства (ни)су одговорна

Ипак, како Миленковић наводи, не може се критиковати ни једно министарство посебно за спор процес поједностављена прописа.

"Не зависи само од једног министарства, већ је свеобухватни посао који се спроводи сарадњом свих министарстава", изјавио је Миленковић и додао да Влада треба да формира само једно тело које ће координисати сва министарства.

Поједини министри помињали су да бирократија тупи оштрицу гиљотине, и да постоји отпор гиљотини прописа јер би то значило отказе за људе.

"Свака институција која је формирана штити себе и своје ингеренције, ви не можете да добијете од неке институције одговор да то што ради није потребно", објаснио је Миленковић.

Као пример за то, Миленковић наводи Фонд за здравствено и Фонд за пензионо осигурање који су у сукобу, јер је могуће да се све заврши на једном месту, а које је то место - то је дискутабилно.

Национална алијанса за локални економски развој такође спроводи сертификацију општина са повољним пословним окружењем и као такве, Миленковић је навео Суботицу, Бујановац, Лесковац и Врање.

Налер је направио сиву књигу прописа, у којима се сугерише како превазићи проблеме са вишком папирологије.  Према Миленковићевим речима, сада би та књига вероватно била дебља јер се допуњују прописи, а она друга страна која треба да их брише није толико ефикасна.