Рад "на црно" цвета

На представљању резултата истраживања облика сиве економије, рада и привређивања на црно, према проценама, у Србији око 800.000 људи ради "на црно", а учешће "сиве економије" прелази 30 одсто друштвеног производа, што је око осам милијарди евра.

"Иако не постоји начин да се попишу сви који раде без уговора, претпоставља се да је у сивој зони најмање пола милиона грађана Србије", рекла је Сања Пауновић из Савеза самосталних синдиката Србије на конференцији "Ефикасно сузбијање против сиве економије".

Према њеним речима, смањење рада на црно допринело би попуњавању буџетског дефицита.

Пауновићева је указала да је рад на црно најчешћи у трговини и услужној делатности, али и у грађевинарству и пољопривреди.

"Радом на црно најугроженији су неквалификовани радници и они са средњом стручном спремом, али да илегалног рада нису поштеђени ни људи с факултетском дипломом", навела је Пауновићева.

Највише притужби на продају путем огласа  

Према истраживању 83,26 одсто испитаника као нелојалну конкуренцију која послује у сивој зони наводи физичка лица, 48,46 одсто наводи да су то правна лица, а чак 38,33 одсто сматра да нелегално послују и физичка и правна лица.

Када се говори о начину на који нелегални продавци и дистрибутери продају робу купцима, највише притужби има на продају путем огласа - 51,98 одсто, по пијацама - 47,14 одсто, док се 44,05 одсто жали на продају по непријављеним самосталним трговинским радњама.

"Укупни финансијски губици међу нашим испитаницима на годишњем нивоу су процењени на више од 4,4 милијарде динара", рекао је Драгољуб Рајић из Уније послодаваца Србије и додао да чак 46,70 одсто испитаника навело да слаб рад тржишних и финансијских инспекција омогућава одржавање неформалног економског сектора у Србији.

Рајић је навео да се намеће закључак да је основни разлог одржавања високог нивоа неформалне економије у Србији слаб рад државних органа на сузбијању тог облика привредне активности.

Недовољан рад инспекције 

Смањење пореза и доприноса су према истраживању које је обухватило 227 предузећа, односно 10.587 радника, наведени као мера којом би могло да се сузбије ниво сиве економије, рекао је Рајић и додао да то упућује на висок ниво државних дажбина као разлог за прелазак бројних привредних субјеката у нелегалну зону.

Рад инспекције као недовољан оценило је 55,51 одсто испитаника, 37,89 одсто њих оценило је рад инспекције као незадовољавајуће, док нико од испитаника рад инспекције није оценио као ефикасан.

Анализе резултата истраживања Савеза самосталних синдиката и Уједињених гранских синдиката "Независност", које је обухватило 838 анкетираних лица, указује да највећи број ангажованих у сивој економији потиче из домаћинства где је мањи број чланова у радном односу.

Од укупног броја испитаника у сивој економији је највише ангажованих са средњом стручном спремом (17,6 одсто) и лица без квалификација (12,1 одсто), али није занемарљив проценат оних са високом стручном спремом (9,3 одсто).

На питање шта омогућава одржавање сиве економије испитаници су навели да је то "толерисање од стране државе", "држава, влада, министарство, странке", "недовољно посла", "неадекватно спровођење закона""недостатак стимулативне политике".