Зашто је евро скуп?

Динар је у последњих годину и по дана ослабио према евру за скоро тридесет одсто. Ако је разумљиво зашто домаћа валута слаби према евру, није сасвим јасно зашто евро у Србији не вреди исто или има мању куповну моћ него у развијенијим земљама еврозоне.

Када евро пристигне у Србију почне да се препродаје кроз банкарске кредите, а онда знатно поскупи. Банкари тврде да највеће проблеме прави велика тражња за увозним производима.

Тек када дође више произвођача аутомобила и беле технике, на шта сада највише трошимо новца, биће и равнотеже понуде и тражње за еврима.

Краткорочно смањење ризика земље и клијената може да се уклони редовнијим плаћањем обавеза фирми, чега нема на западу.

"Домаће банке склоне су зарад прикупљања ликвидности да дају веће камате на девизну штедњу што је онда мање повољно него да се задужујете јефтиније у иностранству на дужи рок", каже Александар Чулић, извршни директор "КБЦ банке".

Када банке купују евро од матичне банке или на тржишту у Франкфурту, плаћају евро свега два одсто, колика је основна камата односно "либор", који се сада креће од 1,2 до 1,7 одсто на годишњем нивоу.

На то се додаје и ризик земље клијената и обавезна резерва па цена евра када уђе у Србију уз банкарску маржу знатно поскупи.

Курс евра одражава економско стање

С друге стране, ако желите домаћи евро као извор кредита, морате да платите камату од пет одсто годишње клијенту за штедњу па на то додате још 25 одсто обавезне резерве, онда и ризик клијента, што евро из Србије у банкарском систему чини знатно скупљим него кад се позајмљује из иностранства.

"Од октобра 2008. до јуна ове године Народна банка потрошила је 2.800.000.000 евра на одбрану курса динара. Народна банка каже да би спречила велике дневне флуктуације а суштина је да би смо одбранили прецењену вредност динара", каже економиста Млађан Ковачевић.

Гувернер Народне банке Србије у оставци Радован Јелашић сматра да ће овакво неравноправно стање не само динара већ и домаћег евра према увозном евру постојати све док не доведемо економију у ред, а то значи велике промене за све.

"За становништво то значи спорији раст стандарда, за фирме повољније макроекономске услове, а за државу рационалнију потрошњу и нижу инфлацију", каже Радован Јелашић, гувернер НБС у оставци.

За сада динар има такозвану интерну конвертибилност и разменљив је за евро у сваком моменту.

Када будемо ушли у зону евра, то ће значити да имамо једнако успешна предузећа и ефикасну администрацију, тако да ће и узроци феномена скупљег евра у Србији нестати.