Када кромпир покрене бизнис

Годишња производња од око 900.000 тона кромпира, задовољава потребе Србије, али се свеједно кромпир увози, поготово за продају у супермаркетима, уз образложење да је квалитетнији од домаћег.

Годинама уназад, произвођачи из јаворског и златарског краја су добар део рода бацали, јер њихов кромпир није имао ко да купи, или је цена била исувише ниска. Међутим, једно домаћинство у Акмачићима, под Златаром, побија све сумње у квалитет и исплативост ове домаће производње.

Кад електроинжењери замене струку, па производе кромпир, онда је рачуница да свака биљка  да шест стабљика, свака стабљика по три кромпира, пута број хектара, долази се до неколико милиона годишњег прихода.

Одабир семена, препарата за заштиту и пуно зноја се, наравно, подразумевају.
Радош Гујаничић, један од синова, каже да је кромпир врло захтевна култура и да треба с пажњом бирати сорте и ђубриво а ни један процес не сме да се прескочи нити да се касни.

Све је почело пре дванаест година, и то само мотиком, када су родитељи остали без посла. Данас је то успешно газдинство, на које су се по завршетку студија вратили старији синови.
Милош Гујаничић, као и Радош, на имање се вратио по завршетку студија електротехнике.

"Можда је необично да се један електротехничар бави овом производњом, али ја овај посао волим", рекао је Милош Гујаничић.

Без икаквих кредита, Гујаничићи улажу у најбоље и постижу одличне приносе, који задовољавају све стандарде квалитета на домаћем и иностраном тржишту.

У прошлој години, на око осам хектара произведено је 350 тона кромпира и захваљујући управо квалитету, дугогодишњи купци су испразнили магацин. Глава породице Бранко Гујаничић сматра да је за успех пресудан и добар род и захтевани квалитет.

Све што произведе на свом имању Бранко Гујаничић и прода и како каже, да има, могао би да прода и више. И мада зна да ће његови синови једном поделити имање, уверен је да без заједничког рада нема успеха у пољопривреди.

Петоро Гујаничића обрађује укупно 30 хектара, што је више него цело село. У механизацију је уложено 40.000 евра, граде нову кућу, магацине и из године у годину напредују.

Гујаничићи проширују њиве док их многи смањују. Надају се само да ће време послужити, а онда сигурно, труд неће бити узалудан.