Повољнији дани за динар

Након што је евро прешао психолошку границу од 100 динара и наставио да расте, коначно стижу повољније вести од економиста, али и гувернера у оставци Радована Јелашића. Они кажу да би евро требало да се задржи на овом нивоу, осим уколико не буде шокова са међународног тржишта.

И поред гласних захтева појединих привредника да се уведе фиксни курс, мале су шансе да се то и догоди.

Као последица грчке кризе, у читавом региону инвеститори су се уплашили и повукли своје улоге.

То је, каже, Радован Јелашић, главни узрок слабљења динара, али и других валута у региону. Он наводи да нема места главобољи јер девизних резерви има довољно да би се очувала стабилност система.

"Уколико се издржи и настави са спровођењем рестриктивне монетране политике, требало би да видимо нешто јачи динар, али то су наши интерни услови, али ће кретање зависити и од екстерних", рекао је Јелашић.

Кандидат за гувернера Дејан Шошкић предлаже да се због раста евра нађе начин како да се помогне грађанима који отплаћују кредите у еврима, али да би промена саме политике курса донела више штете него користи.

"Да само у другом девизном режиму, фиксном девизном режиму, какав многи заговарају, будите сигурни да би трошак на страни девизних резерви био виши и да би се могло десити да сем са нормалним факторима понуде и тражње, имамо посла и са шпекулантима, који рачунају да у таквом девизном режиму не бисмо као земаља издржали, већ би прогласили девалвацију", рекао је Шошкић.

У стручним круговима нису изненађени падом динара јер, како кажу, од 2005. године он је био прецењен услед прилива девиза и раста потрошње, што је криза зауставила. Сада, кажу, његова вредост је близу реалне.

"Не бих очекивао већи пад динара. Могући су потреси, који би пре свега долазили из региона. Динар се приближио фундаментима ове привреде и он ће у просеку у основи сада пратити инфлацију, плус минус неки проценат", каже Павле Петровић, уредник "Кварталног монитора".

Професор Петровић каже да је управо пад динара помогао извозницима да по повољнијим ценама пласирају своју робу на европско тржиште.

Извоз јесте порастао 18 одсто, али и извозници и увозници слажу се са тим да им је потребан стабилан, предвидив курс и да једино тако на дужи рок могу успешно да послују.