Отпис "лоших" кредита

Банке у зони евра могле би до краја 2011. године да буду принуђене да, у оквиру другог таласа губитака због финансијске кризе, отпишу тзв. лоше кредите у вредности 195 милијарди евра, саопштила је Европска централна банка (ЕЦБ).

У редовној оцени стања финансијске стабилности земаља зоне евра, ЕЦБ је навела да стабилност највише угрожава стање јавних финансија које и даље чини инвеститоре неспокојним и ограничава приступ фирми и инвеститора капиталу, пренео је Ројтерс.

Банке у земљама зоне евра до краја прошле године отписале су, због финансијске кризе, кредите у вредности 238 милијарди евра. ЕЦБ сада процењује да ће ове године отписати 90 милијарди, а наредне 105 милијарди евра.

Суме отписаних кредита биће делимично компензоване бољим изгледима хартија од вредности, јер неке банке очекују да ће првобитно прогнозирани отписи бити мањи за 32 милијарде евра.

Укупну вредност отписаних кредита и вредносних папира од 2007. до краја ове године ЕЦБ процењује на 515 милијарди евра, што је мање од 553 милијарде, колике су биле процене у децембру прошле године.

Постоји, међутим, ризик да би отписи могли да се повећају као последица погоршања у области дугорочних државних записа и због негативних утицаја буџетских уштеда на економски раст, страхује ЕЦБ.

Банка је, у вези са растућим дуговима земаља зоне евра указала на опасност од изразитог раста емисија владиних дугорочних записа. Они представљају проблем пре свега због истискивања приватних инвеститора са тржишта капитала, али овде постоји ризик и од интензивних глобалних кретања капитала у случају да талас повећања стопа приноса од дугорочних записа захвати и САД.

Банке у зони евра су сада, према извештају ЕЦБ, захваљујући већој профитабилности, отпорније, а њихове позиције са гледишта капитализације су већ на нивоу пре кризе. У првом тромесечју капитализација банака повећана је више од 11 одсто, са 2,4 одсто 2008. године и 4,5 одсто прошле године.

Потпредседник ЕЦБ Лукас Пападемос је, у вези са извештајем, рекао да би привредни раст у зони евра, упркос мерама штедње, требало да се убрза. Он је додао да је буџетска консолидација једини начин да се дугорочно осигура одрживи раст привреде.