Пољопривредни кредити

Упркос економској кризи повећано је интересовање земљорадника за коришђење пољопривредних кредита.

Од априла је више од 2.700 регистрованих газдинстава добило краткорочне и дугорочне кредите које субвенционише Министарство пољопривреде укупне вредности скоро 15 милиона евра. У аграрном буџету за регресирање камата издвојено је три и по милијарде динара.

Васа Џигурски из Бечеја обрађује 130 хектара и има 80 крава. "Имлеку" свакодневно предаје 1.500 литара млека. Планира да изгради нову фарму, купи опрему и изгради базен за одлагање стајског ђубрива. Поднео је захтев банци за дугорочни кредит у износу 140.000 евра. Поред хипотеке на имовину, морао је да сакупи и мноштво других докумената.

"Дали смо извод колико смо кредитно способни, један мањи комплетан бизнис план, за који нам је банка помогла, потврду да смо измирили све обавезе у пореском смислу и перспективни план шта с тим кредитом мислимо да урадимо", каже Џигурски.

Има много земљорадника који, иако немају довољно готовог новца, не желе да се задужују јер страхују да ли ће моћи да врате кредит. Камате су релативно повољне - око 5 одсто, али је проблем што су камате за дугорочне кредите везане за евро.

"Не бих се усудио да узмем ни краткорочни ни дугорочни кредит јер не знам како бих га вратио. Много утичу временски услови, евро скаче, а наши производи са ценом иду доле", истиче Драган Коцкар пољопривредник из Кикинде.

Прошле године банке су одобриле 760 кредита, углавном на период од три до осам година у вредности 22,7 милиона евра, а ове године од средине априла до данас 580, у вредности 12 милиона евра.

"Могу да кажем да смо изузетно задовољни интересовањем земљорадника, јер смо само за првих месец дана одобрили 50 посто кредита од укупно одобрених прошле године", каже Милан Стегић, помоћник Министра пољопривреде.

Војвођански паори имају шансу више - могу да конкуришу и за кредите Покрајинског фонда за развој пољопривреде.