Спречено преливање кризе у Србију

Како ће након грчке кризе Европска унија преговарати са земљама које би да буду њене чланице, знаћемо од јесени. Тада ће европски звничници обелоданити и нове елементе економске политике.

За земље региона, упозоравају стручњаци, важиће пооштрени критеријуми. Ипак, верују да Србија нема разлог за бригу.

Иако је Грчка доказ да Европа и даље инсистира на солидарности, мало ко верује да ће Брисел и убудуће толерисати задуживање, неодговорност или мањак конкурентности.

Српска Влада за себе каже да је одговорна, а као аргумент за то наводи да су плате у јавном сектору замрзнуте средином прошле године и у више наврата донесени пакети мера против кризе.

"Србија у релативном смислу има бољу позицију јер наш буџетски дефицит од 4,3 одсто је бољи од многих земаља у окружењу. Спољни дуг од 32 одсто БДП је нижи од многих земаља у Европи, а банкарски систем је стабилнији од многих других", рекао је потпредседник Владе за европске интеграције Божидар Ђелић.

Србија не треба да се боји 

Према Ђелићевим речима, Србија не треба да се боји већ да у том дијалогу види шансу да се направи разлика између оних земаља које имају одговорну политику и оних које имају мање.

Захваљујући кризи, Брисел ће убудуће стриктније проверавати већ постојеће услове за пријем нових кандидата. Ипак, из грчког проблема требало би извући поуку.

"Мислим да она показује колико је важно да се правила поштују и да буду добро проверена пре него што земља уђе у ЕУ па касније и у тешње облике интеграције каква је еуро зона. У том смислу, очекујем стриктнију проверу постојећих услова", рекла је Милица Делевић, директор Канцеларије за европске интеграције.

Власт Црне Горе не верује да ће им пут ка Европској унији бити отежан. "Нама је говорено у региону да су политички интереси најважнији. Сада смо дошли до тога да су економски критеријуми најважнији, значи важни су и једни и други", навела је Гордана Ђуровић министарка за европске интеграције Црне Горе.

Неопходно испунити економски критеријум 

Ђуровић је додала да су се критеријуми пооштрили, али ако интеграцију посматрамо као помоћ нама, а не формално стикирање европских степеница, онда је важно да испунимо економски критеријум и будемо спремнији, а не рањивији кад улазимо у процес.

За шефа делегације ЕУ у Србији, важно је најпре то што је спречено преливање кризе из Грчке у Србију.

"У суштини, предузете су све превентивне мере. Влада је контактирала ММФ да помогне у спречавању доласка кризе овде и добијено је скоро три милијарде евра. Ту је и подршка Европске комисије, која ће бити потписана наредних дана за 200 милиона евра", рекао је шеф Делегације ЕУ у Србији, Венсан Дежер.

Дежер је истакао и да постоји договор са свим банкама, потписан у Бечу, да ће остати на тржишту и да се неће смањити обим кредита.

У Бриселу ће убудуће бројати сваки евро којим се задужимо и проверавати колики је мањак у државној каси. Због кризе која је угрозила и саму валуту Европе, из досадашњих најава чини се да ће у томе бити неумољиви.