Лакше до кредита

Грађани ће од сутра моћи да узимају више кредита. Наиме, Народна банка Србије повећала је ниво дозвољеног задужења грађана са 30 на 40 одсто плате, а за стамбене кредите са 50 на 60 одсто месечних примања.

Могућност да се додатно задуже имаће само они који чак 80 одсто дугова имају у валути у којој примају зараду.

"То значи да важи за динарске кредите који имају динарска примања и за девизне који имају девизна примања и то није обавеза банака, већ могућност да банке могу да иду и изнад и испод", каже Мира Ерић Јовић, вицегувернер НБС.

У Народној банци кажу да не постоји опасност да померање границе кредитне способности доведе до презадужености грађана јер је готово 80 одсто кредита одобрено у девизама. Ни грађани нису ради да уђу у нове дугове.

При обрачуну кредитне способности дозвољени минус се више неће рачунати као 5 одсто кредитног дуга. Ипак нове мере Народне банке највише ће обрадовати оне који су били жиранти и због тога нису могли да добију кредите.

"Сада практично укидањем 50 одсто јемства из дефиниције кредитне способности грађани који су јемци другима, улазе у круг кредитно способних дужника", каже Ерић Јовић.

"Овим мерама НБС жели да утиче на смањење системског ризика, затим да допринесе смањењу степена евроизације стимулишући задуживање у динарима, уместо задуживања у еврима или швајцарским францима, али и да истовремено пружи подршку напорима државе да повољним динарским потрошачким кредитима оживи тражњу и посусталу економску активност", истиче се у саопштењу централне банке.

Банке ће и надаље саме процењивати који је клијент довољно поуздан да би добио кредит. Према званичним подацима у Србији је мало оних који касне са плаћањем рата -3,3 одсто, а са 650 евра просечног дуга по становнику далеко смо мање задужени него комшије.

Хрвати дугују 4 хиљаде евра, словенци три и по, а Црногорци хиљаду и по евра по становнику.