Бугарска нуклеарна понуда

Бугарска је понудила нашој земљи да заједнички граде нуклеарку Белене. У Влади Србије разматрају тај предлог и како је потврђено РТС-у, коначну одлуку донеће после детаљне анализе докуметације тог пројекта.

За стручњаке је то добра понуда коју, кажу, не смемо испустити јер Србија до 2015. године има забрану градње нуклеарки у земљи.

Белене је острво на Дунаву, некада логор, попут Голог отока, а градња нуклеарка је почела преко пута, на обали реке. Бугари су у пројекат кренули још осамдесетих година прошлог века, а касније га обновили.

Инвеститори, руски "Атомстројекспорт" и немачки "Ер Ве", 2008. године започели су изградњу, али су Немци крајем прошле године, због кризе, напустили посао. Бугари желе да то буде европски пројекат, па поред Руса траже и партнере у суседству.

Генерални секретар Светског савета за енергију Миодраг Месаревић сматра да би евентуално учешће у једном таквом пројекту био добар потез за нас у дугорочном периоду, јер бисмо добили сигурно снабдевање бар у оном делу за који се определимо да финасирамо.

Инвестиција се процењује од 4 милијарде до 9 милијарди евра. До сада је уложено најмање 200 милиона евра. Са Русима је уговорена градња, два блока од по 1.000 мегавата.

"То је прецизирано са Русима. Руска технологија је сада учинила један корак у смислу сигурности са модерном европском технологијом", навео је Месаревић.

Вишеструка корист од инвестиције 

Стручњаци истичу вишеструку корист те инвестиције. Србија би добила јефтину струју коју би продавала у региону и то из нуклеарке која је у другој земљи.

Илија Плећаш, научник у Институту Винча, наводи да је за градњу једне нуклеарне електране потребно 14 година. "Ако се сада не почне раyмишљати о томе, онда смо у великом проблему. Без обзира на све, мислим да је прво треба да се укине мораторијум на градњу", навео је Плећаш.

У Винчи сматрају да су нам стручњаци неопходни, не само због градње већ и због заштите од зрачења и радиоактивног отпада јер на 400 километара од Србије има 20 нуклеарки.

Србија је већ сада окружена нуклеаркама, а поред Бугарске, градњу нових нуклеарних постројења најављују и Румуни, Мађари и Хрвати.

И Србија и Бугарска су у енергетској заједници југоисточне Европе и у њеном уговору дефинисана, управо градња заједничких објеката.

Процењује се, да ће већ 2030. године, ако не буде нових капацитета, струје бити мање чак за трећину.