Неопходан закон о личном банкроту

Према подацима Народне банке у Србији се све мање узимају кредити, али је све више оних који касне с плаћањем рата.

Од почетка године удвостручен је број предузећа која дуже од 3 месеца касне с дугом и сада их је више од 11 одсто.

Грађани су уреднији, тренутно четири одсто касни са ратама више од 90 дана.

Стручњаци кажу да ситуација још није узнемиравајућа, али да би било добро превентивно донети Закон о личном банкроту, какав има већина развијених земаља.

На сајтовима банака све је више оваквих огласа, продају се стамбени и пословни простори да би се наплатила потраживања. Банкари нерадо говоре о томе али кажу да се најчешће ради о активирању хипотека за кредите одобрене малим фирмама, док је на добош отишло свега 16 станова за које грађани нису могли да плаћају рате.

Истичу да је то последњи корак и да пре тога покушавају са клијентом да постигну договор о другачијој отплати кредита.

"Уколико клијент нема никаквих могућности или не жели да сарађује с банком иде принудна наплата, у зависности од тога какав је кредит. Како време иде може се очекивати да неко изгуби посао да не може да отплати кредит, али постоји алтернативно решење, рекао је Мирослав Ребић, из "Сосијете Женерал" банке.

У многим земљама грађани који не могу да враћају кредите могу да прогласе лични банкрот. Закони се разликују, али им је циљ исти, а то је да се дужнику омогући нови почетак.

Дугови се спајају у један. Дужнику се од примања одбија све оно што му не треба за основни живот, а све контролише старатељ којег му додељује суд.

У Хрватској је закон у припреми, а Словенци га примењују од октобра прошле године. Стечај може да предложи поверилац или дужник ако више од два месеца касни са испуњавањем обавеза које су три пута веће од његових примања, или ако је незапослен и више од три месеца касни са плаћањем обавеза које су веће од 3 хиљаде евра. После 3-4 године старатељ може да предложи отпис дуга.

Код нас још нема ни најаве Закона о личном стечају иако се повећава број грађана који касни са плаћањем рата.

"Додатни притисак постоји и због замрзавања зарада до следеће године. Један такав закон би створио неку врсту оквира да се као и код правних лица и код физичких лица проблем реши на сличан начин", рекао је Радован Јелашић, гувернер НБС.

Са око 570 евра дуга по становнику грађани Србије су и даље много мање задужени од других земаља, и уреднији у враћању кредита, кажу у Удружењу банака.

Ипак сматрају да би, превентивно, закон о личном стечају требало донети што пре.