Помоћ за Грчку на видику

Европски комесар за привредна и монетарна питања Оли Рен изјавио је на дневном брифингу Европске комисије да званичници убрзано раде на одобравању плана помоћи Грчкој да би се спречило проширење дужничке кризе те земље, као и да ће разговори о помоћи бити окончани у наредних неколико дана.

Рен је рекао да су се преговарачи из ЕУ, Европске централне банке и Међународног монетарног фонда, "радећи дан и ноћ" приближили споразуму о "вишегодишњем програму који ће довести до великих фискалних и структуралних прилагођавања", неопходних за олакшање огромног дужничког оптерећења Атине.

Рен је додао да се финансијска помоћ не договара само ради Грчке, "већ и ради сваке чланице зоне евра и њихових грађана како би се заштитила финансијска стабилност у Европи и свету".

Тржишта су последњих дана постала веома нестабилна због бојазни да ће се криза из Грчке пренети и на остале земље које користе евро, пре свега на Португал и Шпанију које су тешко погођене светском економском кризом.

Председница Владе Немачке Ангела Меркел која је захтевала строге услове за помоћ Грчкој, рекла је да ће "Немачка помоћи чим се постигну предуслови за то".

Страховање да би Немачка могла да ускрати свој удео у укупно договорених 45 милијарди евра помоћи утицало је на овонедељну нестабилност финансијских тржишта.

Грчкој је помоћ земаља чланица еврозоне и Међународног монетарног фонда потребна за плаћање 8,5 милијарди евра обвезница које доспевају 19. маја.

На тржишту се сматра да ће Грчкој бити потребна већа помоћ од договорених 45 милијарди евра на годину дана.

Многи инвеститори сматрају да би потребна помоћ могла достићи 120 милијарди долара за три године.

Према најновијој анкети, 61 одсто Грка се противи владиној одлуци да помоћ затражи од ЕУ и ММФ-а, јер то подразумева још веће мере штедње у јавним трошковима.

Грчка полиција је била приморана да употреби сузавац како би растерала демонстранте који су протестовали против владиних мера штедње испред грчког министарства финансија у Атини.

Буџетски дефицит Грчке је прошле године износио 13,6 одсто бруто домаћег производа, што је знатно више од три одсто, колико је као максимум предвиђено правилима еврозоне.