Српско-италијански Пословни савет

Србија и Италија основале су Пословни савет, чији је циљ даље унапређење односа предузећа и предузетника двеју земаља. Заједничку декларацију потписали министар економије Млађан Динкић и италијански министар за економски развој Клаудио Скајола.

Економски форум Италија - Србија, Нове могућности економске сарадње, јесте место на којем привредници двеју земаља активније учествују и дискутују о свим проблемима који се тичу улагања.

Италијански министар за економски развој Клаудио Скајола рекао је да Италија помаже Србији у економском развоју и што бржем опоравку од рецесије.

"Италијанска влада види Србију као земљу од фундаменталног значаја, која заузима централно место у региону. Ми желимо да интензивирамо политичке односе и да убрзамо Србију на путу ка Европској Унији, јер сматрамо да ширење Уније није завршено", рекао је министар за економски развој Италије.

Скајола је додао да је "то природна сарадња путем које треба да помогнемо и Србији у економском развоју, а крајњи и заједнички циљ је Европска Унија".

Драгоцена помоћ партнера 

Динкић се захвалио свом колеги и рекао да је драгоцена помоћ сваког партнера на путу ка ЕУ и да је драгоцена помоћ улагања Италије у Србију.

Министар економије Србије оценио је да оснивање Савета говори о значају привредне сарадње двеју земаља, али и податак да је од почетка године извоз Србије већи 13 одсто, а највећи део извоза отишао је управо на италијанско тржиште.

Динкић је навео да очекује да ће раст БДП бити већи од два одсто у овој години, ако се подстакне инвестирање у нове погоне, запошљавање и убрза развој инфраструктуре, где Италија нуди велику помоћ.

Како је рекао, до јесени ће бити завршена студија изводљивости коју ради италијанска компанија "Италфер" за реконструкцију пруге Београд - Бар.

Министар Динкић је најавио мере за побољшање конкурентности српске индустрије.

"Од јесени ћемо смањити порез на плате на 10 одсто и по томе ћемо, мислим, бити најатрактивнији у Европи. Такође, ће се повећати неопорезовани део плате", каже Млађан Динкић.

Министар за економски развој Италије Кладио Скајола рекао је да у Србији ради 250 италијанских предузећа, која су задовољна пословањем на српском тржишту.

Министар Скајола је навео да је оснивање Пословног савета значајан сигнал који указује на тесну сарадњу италијских и српских предузећа и додао да су многа италијанска предузећа заинтересована да раде у Србији.

Скајола је рекао да најновији индикатори показују да је криза завршена, али да ће бити потребно време да се врати на ниво из 2008. године, додајући да Италија успева да изађе из кризе боље од других, захваљујући предузетничким способностима.

Председник Привредне коморе Србије Милош Бугарин изјавио је да је Италија већ годинама прворазредни партнер Србије и да је прошле године покривеност увоза извозом износила 88 одсто.

Како је рекао, робна размена две земље је, у последње три године, удвостручена.

На скупу је учествовало 250 предузетника, од којих седамдесет италијанских, заинтересованих за улагање у енергетику, пољопривреду, фармацију, металски сектор, прехрамбену индустрију.

 Сарадња Србије, РС и Италије у области енергетике

Министар рударства и енергетике Републике Србије Петар Шкундрић, министар економског развоја Републике Италије Клаудио Скајола и министар привреде, енергетике и развоја Републике Српске (РС) Слободан Пухалац потписали су у Београду заједничку изјаву о коришћењу хидропотенцијала на средњом току реке Дрине.

Министри Шкундрић и Пухалац потписали су и споразум којим се регулишу међусобна права и обавезе између Републике Србије и РС у вези изградње нових електроенергетских објеката на средњем току Дрине.

Прелиминарни споразум за изградњу хидроелектрана на Ибру и Сави потписали су директор ЕПС-а Драгомир Марковић и председник "Сеци Енергие" Гаетано Макафери.

Скајола је рекао да потписивање тих докуманета омогућава почетак реализације пројеката, који ће од Дрине учинити важан ресурс хидроенергије за Србију, РС и Италију.

Италијански министар је рекао да ће хидроелектране, које ће бити изграђене, имати потецијал од 400 мегавата и додао да ће реализација тих пројеката повезати Србију са Италијом, преко Црне Горе, у заједничку енергетску мрежу.

Шкундрић је истакао да су се данашњим потписивањем стекли услови да три земље започну студијске анализе и процену исплативости хидропотенцијала средње Дрине на три локације - Рогачица, Дубравица и Тегаре.

"Инсталисане снага тих хидроцентрала планира се од 380 до 400 мегавата, које би годишње могле да произведе око 1.500 гигаватчасова еклектричне енергије", прецизирао је Шкундрић.

Пухалац је рекао да је енергетика шанса РС и прилика да задржи суверенитет над својим природним ресурсима, што неће кочити развој осталих делова БИХ.