Пад индустријске производње уз раст цена

Индустријска производња у Србији у априлу ове године била је мања за 21,1 одсто него у априлу прошле, а у односу на просек 2008. године мања је за 22,1 одсто, саопштио је Републички завод за статистику.

У прва четири месеца ове године индустријска производња мања је за 17,8 одсто него у истом периоду прошле године.

Посматрано по секторима, у априлу је у односу на исти месец прошле године прерађивачка индустрија забележила пад од 23,2 одсто, вађење руде и камена пад од 14,6 одсто, а производња и дистрибуција електричне енергије, гаса и воде пад од 13,2 одсто.

Гледано према наменским групама, у априлу је забележен пад у производњи трајних производа за широку потрошњу за 38,6 одсто, интермедијарних производа, осим енергије, за 34,9 одсто, капиталних производа за 32 одсто, енергије за 13 одсто и нетрајних производа за широку потрошњу за 7,8 одсто.

Обим индустријске производње у априлу 2009. године, у односу на април 2008. године, забележио је пад у 24 области, чије учешће у структури индустријске производње је 93 одсто, а раст код пет области, чије учешће је седам одсто.

Највећи утицај на смањење индустријске производње у априлу имале су производња основних метала, хемикалија и хемијских производа, електричне енергије, моторних возила и приколица и намештаја.

Инфлација од почетка године 8,7 одсто

Инфлација у Србији, мерена индексом цена на мало, износила је 1,5 одсто у мају, а од почетка године достигла је 8,7 одсто, објавио је Завод за статистику.

Међугодишња инфлација у мају достигла је 10,4 одсто, док су цене робе у истом месецу у просеку повећане за два одсто, а цене услуга 0,3 одсто, наведено је у саопштењу.

Цене пољопривредних производа повећане су у мају за 9,3 одсто, на шта је утицало највише сезонско померање цена поврћа, воћа и рибе, док су забележене ниже цене јаја.

Индустријско-прехрамбени производи поскупели су за 0,6 одсто, пиће, такође, за 0,6 одсто, док је цена дувана остала непромењена.

Цене индустријско-непрехрамбених производа у просеку су више за 2,3 одсто, а у тој групи производа забележен је раст цена деривата нафте, док су цене осталих производа мировале.

Трошкови живота у Србији у мају порасли су за 1,6 одсто, у односу на исти месец 2008. године су повећани за 8,2 одсто, а у односу на децембар 2008. године за 6,8 одсто.

Разлика између индекса цена на мало и индекса трошкова живота је последица различитог утицаја раста цена појединих артикала на формирање ових индекса.

Спољнотрговински дефицит 2,48 милијарди долара

Спољнотрговински дефицит Србије у прва четири месеца ове године износио је 2,48 милијарди долара, што је 39 одсто мање него у истом периоду прошле године, саопштио је Републички завод за статистику.

У прва четири месеца извезена је роба у вредности од 2,27 милијарди долара, што је 34,6 одсто мање него у истом периоду прошле године, а увезено за 4,76 милијарди долара, што је за 37 одсто мање него у истом периоду прошле године.

Покривеност увоза извозом износила је 47,8 одсто и већа је од покривености у истом периоду претходне године, када је износила 46 одсто.

Од јануара до априла настављене су тенденције пада извоза и увоза с краја протекле године, а главни фактор за то била је светска економска криза, која је довела до пада привредне активности, како у свету, тако и код нас, наведено је у саопштењу.

У извозу главни спољнотрговински партнери Србије појединачно били су Босна и Херцеговина са 268,4 милиона долара, Немачка са 262,6 милиона долара и Италија са 228,1 милиона долара.

У увозу главни спољнотрговински партнери били су: Руска Федерација са 726,5 милиона долара, Немачка са 547,6 милиона долара и Италија са 451,8 милиона долара.

Спољнотрговинска робна размена била је највећа са чланицама Европске уније, суфицит у размени остварен је са бившим републикама - Босном и Херцеговином, Црном Гором, Македонијом, а највећи дефицит јавља се у трговини са Руском Федерацијом због увоза енергената, пре свега, нафте и гаса.

Наш други по важности партнер су земље ЦЕФТА споразума, са којима имамо суфицит у размени од 370,9 милиона долара, а који је резултат углавном извоза пољопривредних производа.