Флоте приземљене, губици велики

Према подацима Руске хидрометеоролошке службе, вулкан на Исланду дневно избацује око четири милиона тона вулканског материјала. Свака нова количина пепела продужава неизвесност кад ће полетети авиони над Европом.

Флоте су приземљене из страха да би вулканска прашина могла да буде катастрофална по авионе. Уместо 22.000 летова, јуче је обављено око пет хиљада.

Процењује се да европске авиокомпаније, ослабљене од рецесије, губе 200 милиона долара дневно, а вредност њихових акција на светским берзама пада.

"Немогуће је проценити колики ће бити губитак, јер не знамо колико ће све ово трајати, али приходи авиокомпанија у другом тромесечју биће смањени", рекао је аналитичар Џим Коридор.

Парализа ваздушног саобраћаја показала је колико је савремено друштво рањиво и колико зависимо једни од других. Пропали су планови за туристичка путовања, али и одласци на лечење, нема поштанских испорука и заустављена је роба.

"Причамо о милионима изгубљених долара, који су једноставно отишли низ воду. Не можемо да отпремимо цвеће, а оно не може да чека, кад увене, готово је", каже Дина Акила, из Карго компаније у Кенији.

"То што нема летова изазвало је потпуну хистерију у цвећарском послу. Сада је сезона венчања, а цвеће не стиже ниоткуда", рекла је Вага Перес, цвећарка из Њујорка.

Ових дана зарађују једино железничке и аутобуске компаније, па и бродски превозници, такси службе и рент-а-кар агенције код којих се тражи место више.

И политичари немоћни

Пред природним феноменом немоћни су и политичари. Министри финансија Европске Уније не знају како ће из Мадрида где су завршили састанак, а на мадридском аеродрому остао је и норвешки премијер Јенс Столтенберг на путу кући из Америке.

Немачкој канцеларки Ангели Меркел исти пут претворио се у Одисеју - преспавала је у Лисабону, одлетела до Рима, а одатле аутобусом за Немачку. Министар одбране у њеној влади Теодор цу Гутенбергу је у Истанбулу потражио помоћ за рањење немачке војнике које је пратио из Авганистана.

"Ерупција може да траје недељама, али може и да стане сутра. Нема лаког решења. Сметње у ваздушном саобраћају могле би да потрају", рекао је професор геофизике Магнус Туми Гудмундсон са Исланда.

Метеоролошка служба Исланда, међутим, указује на то да се вулкански облак са висине од шест до једанаест километара спустио на висину од пет до осам километара, што указује на то да се притисак смањује, јер се ерупција смирује.

Стручњаци кажу да се пепео креће у такозваном "мокром" облаку који апсорбује загађења, мада се као тамни пудер слеже на британским острвима и у Скандинавији.

"Пепео ће свакако падати на Земљу, али мислим да је сасвим ослабљен и да неће имати много утицаја. Наравно, у близини вулкана он је штетан и загађује обрадиву земљу, али даље не", сматра Питер Самондс професор геофизике из Велике Британије.

Стручњаци кажу да неће утицати на климу, попут неких ерупција у прошлости.

Експлозивне ерупције су, иначе, неуобичајене за Исланд. Лава се сада хлади и распрскава у ситне честице, јер се излива кроз дебео лед. Више ће се знати када се направе процене колико се леда истопило на глечеру који покрива вулкан.