Неопходно заштити интерес произвођача

Уколико у Србији буде вишка пшенице из овогодишњег рода, сељаци би требало веома добро да размисле коме ће да је продају и по којој цени, јер уколико не постигну добру цену, тада ће они којима се хлебно жито прода трљати руке, гледајући како да на њиховој грбачи зараде свој динар, рекао је у интревјуу Танјугу министар пољопривреде Саша Драгин.

Драгин је оценио да је најбољи начин за постизање одговарајуће, повољне цене за наше произвођаче пшенице да они уз помоћ својих удружења прецизирају са откупљивачима услове продаје хлебног жита из овогодишњег рода.

Драгин је додао да ће Министарство пољопривреде увек штити интересе произвођача, као што је то било и прошле године у кампањи откупа уљарица, када није дозволило да уљаре преваре сељаке и да не испоштују уговоре о преузимању сунцокрета, соје и уљане репице.

"Нисмо дозволили да се забрани извоз шећерне репе, а нећемо ни допустити, оно што се често раније дешавало, да се забрањује извоз житарица онда када сељак може да добије најбољу понуду", истакао је Драгин.

Такав став је према речима министра Драгина искључиво последица намере да заштити интерес сељака.

У вези са субвенционисаном продајом трактора и прикључних пољопривредних машина, која је у прве три седмице продајне кампање јако добро кренула, Драгин је навео да се сада воде и преговори са више страних партнера како би се стекао што бољи увид у њихове понуде за пословну сарадњу и могућу куповину наших фабрика трактора ИМТ и ИМР.

Тешка година за привреднике

Министар Драгин је оценио да је ова година у условима глобалне економске кризе "јако тешка за све привреднике и да је он лично у врло неповољним околностима преузео министарство када је лањски минус у буџету био 12,5 милијарди динара, плус милијарду динара у области ветерине".

Сада је тешко водити аграр, оценио је Драгин, најављујући да ће министарство које он предводити ужурбано радити на измени закона о земљишту да би локални пољопривредници и сточари имали бољу будућност, имајући у виду да без сточарске производње наша пољопривреда нема перспективу.

"Локални сточари и пољопривредници морају имају предност када се добија државна земља у закуп, а не да је лицитирају неки тајкуни, па на крају да држава буде оштећена. То ће бити спречено изменама поменутог закона", рекао је Драгин.

Веома је важно, према речима Драгина, да се у нашој земљи усвоји и закон о јавним складиштима која представљају једину гаранцију пољопривредницима да неће морати да продају своје производе онда када то кажу откупљивачи, него када то њима највише одговара.

Тај закон би требало да омогући нашим пољопривредницима да се задужују према нивоу остварене производње , а не на основу своје имовине, односно куће и земље, истакао је Драгин.

Кредитима до бољих ораница

Као такође важан задатак Министарства пољопривреде, Драгин је навео и стварање још бољих услова за одобравање повољних и различитих кредитних линија којима би се знатно унапредила производња на домаћим ораницама.

Сељаци сада могу, како је навео Драгин, да узимају краткорочне кредите са пет одсто камате, као и дугорочне кредите, а такође имају и могућност коришћења локалних фондова за развој пољопривреде.

Министарство пољопривреде не жели, каже Драгин, да "као хрчак сав добијени новац гура у Београд и у државни буџет", већ је одлучило да део тих средстава учини доступним пољопривредним произвођачима, посредством локалних самоуправа, уз услов да новац који добију од државе троше на одговарајући, прописани, начин.

Министарство ће, такође, давати сагласност на сваки ваљан програм, али ће строго водити рачуна како се не би понављали случајеви из прошлости.

Тада је, наиме, "субвенционисана разноразна производња - од нојева, чинчила, калифорнијских глисти, пужева и слично - где су новац углавном узимали они што увозе опрему, а после нестану, док су прави пољопривредни произвођачи остали празних шака", закључио је Драгин.