Почела изградња "Северног тока"

Близу граноце са Финском у руском граду Виборгу почела је изградња гасовода "Северни ток", који ће преко Балтичког мора повезивати Русију и Немачку. Радове је свечано отворио руски председник Дмитриј Медведев.

Свечаности, поред руског председника присуствују угледне европске личности, међу њима немачки канцелар Ангела Меркел и холандски премијер Јан Петер Балкененде, пренео је Би-Би-Си.

Медведев је река о да је "Северни ток" пример врло ефикасне међународне сарадње у енергетском сектору и додао да гасовод отвара нове могућности за развој транснационалне енергетске инфраструктуре и заједничку експлоатацију гасних поља.

"Гасовод "Северни ток" обезбедиће директно и константно снабдевање западне Европе руским гасом, заобилазећи транзитне територије. Са нашим суседима на западу већ 40 година сарађујемо у гасном сектору. Надам се да да ћемо имати добре резултате," нагласио је руски председник.

Медведев је истакао да ће гасовод западу овбезбедити испоруке енергената по "разумним ценама".

Траса гасовода "Северни" ток омогућиће руским извозницима да при испорукама гаса за земље ЕУ заобиђу Украјину.

Протеклих година, спор Москве и Кијева око наплате гаса и транспорта преко украјинске територије у више наврата је изазивао поремећаје у снабдевању европских потошача.

Северни ток заобилази и територију другог руског суседа Пољске, чији су званичници изразили забринутост да би нови гасовод могао да повећа енергетску зависност њихове земље од Русије, а у Британији медији оцењују да ће нови гасовод још више повећати европску зависност од руског гаса.

Директна веза Русије и Немачке

Уредник часописа "Економист" Едвард Лукас сматра да је најважнија одлика "Северног тока" то што директно повезује Русију и Немачку.

"Русији је то врло важно, јер јој је доста сталних проблема са транзитним земљама, првенствено са Украјином. Исти је случај и са Немачком. Пројекат је, дакле, у интересу те две земље, али не и других. Пољска, на пример, страхује да би Русија, пошто може да снабдева Немачку директно, могла да укине испоруке Пољској. Северни ток је комерцијално оправдан, али је политички споран", оценио је Лукас.

"У међувремену, Немачка је придобила подршку Шведске и Финске, а пројекту је приступила и Холандија, чиме је Берлин још једном показао колико је моћан и утицајан када нешто жели да постигне", изјавио је Лукас.

Немачка ће "Северним током" добијати руски гас по цени не већој од новог копненог гасовода, који је био потребан, али без плаћања трошкова транзитним земљама.

Укупна вредност пројекта износи 10 милијарди долара, од чега ће око 30 одсто инвестирати акционари конзорцијума, а преосталих 70 одсто су кредити, пренели су руски медији.

За финансирање изградње прве фазе пројекта обезбеђено је 5,3 милијарде долара од 26 међународних банака, с тим што је период отплате кредита од десет до 15 година.

Пуштање у рад прве линије гасовода, капацитета 27,5 милијарди кубних метара годишње, планирано је за крај 2011. годне, а изградњом друге линије до 2012. капацитети ће бити удвостручени на 55 милијарди кубних метара.