Велики потенцијал Дунава

Србија мора да искористи шансу коју има кроз Дунавску стратегију, а која би требало да омогући да се привуку средства из европских фондова, рекао председник Радне групе за сарадњу Србије и ЕУ у Подунављу Божидар Ђелић.

За пројекте који ће бити представљени од 19. до 20. априла у Бечу и Братислави, Србија има могућност да од Уније добије око 50 милиона евра и оствари напредак у инфраструктури, одрживом и социоекономском развоју.

"То је велики потенцијал за нашу земљу и треба то да искористимо на прави начин", истакао је Ђелић на конференцији Дунавска стратегија и економија знања, у Институту за међународну политику и привреду.

На конференцији о Дунавској стратегији, Ђелић је објаснио да је Дунав, или Коридор 7, једини од десет европских коридора који није друм или железница и да је Европска унија дефинисала три приоритета за његов будући развој.

То су транспорт и инфраструктура, екологија и социјално-економски развој, односно равномерни регионални развој, рекао је Ђелић и нагласио да су у току консултације на изради Макрорегионалне стратегије Дунава.

Према његовим речима, формално усвајање те стратегије у Европској комисији очекује се у другој половини године, како би у првој половини 2011. године била усвојена током мађарског председавања ЕУ.

Београд ће 24. септембра бити домаћин европског скупа, на којем ће се расправљати о финансирању Дунавске стратегије.

Ђелић је рекао да је Србија донела одлуку да из инструмента предприступне помоћи за 2011. годину издвоји између 20 и 30 милиона евра за финансирање малих пројеката и тако покаже Европској унији да има апсорпционе капацитете за будућа финансирања пројеката Дунавске стратегије средствима из европског буџета.

Неискоришћени потенцијали

Ђелић је подсетио на то да Србија има 588 километара тока Дунава, што чини једну четвртину пловног тока реке, и 24 општине које су на његовој обали.

Охрабрујем општине, додао је Ђелић, да користе фондове ЕУ за прекограничну сарадњу са општинама других држава које су на обали Дунава.

Србија има идеје, али тренутно нема пројекте којима би требало да се искористи потенцијал Дунава, рекао је вицепремијер Божидар Ђелић.

Дунав четвртином свог тока протиче кроз Србију, али је, на пример, у поређењу са Рајном, на којој је промет 10 пута већи, чак три пута загађенији.

Стручњаци оцењују да је Србији годишње потребно око 500 милиона евра за одржавање Дунава и још толико за инвестирање у ту реку.

Економија знања један је од стубова Дунавске стратегије, па би Србија и ту требало да пронађе начин да унапреди сектор образовања и ради на јачању пројеката, када је реч о Дунаву, рекла је помоћник министра за науку, Нада Драговић.

Конференцију је организовао Кабинет потпредседника Божидара Ђелића, у сарадњи са Међународним научним форумом Дунав - река сарадње, Институтом "Јарослав Черни" и Институтом за међународну политику и привреду.