Ћулибрк за РТС: Рекордан буџетски дефицит, инфлација би могла да премаши пет одсто

Пошта Србије и Поштанска штедионица пребацују једни на друге одговорност за то што није било довољно готовине за исплату свих пензија пред празник.

Уредник недељника "Радар" Милан Ћулибрк изјавио је у Јутарњем програму РТС-а да проблем са недостатком готовине за исплату пензија уочи празника није смео да се догоди и да је неопходно утврдити одговорност Поште Србије и Банке Поштанска штедионица.

Упозорио је и на стање јавних финансија, наводећи да је дефицит државног буџета на крају октобра достигао рекордних 1,7 милијарди евра.

Говорећи о проблемима са исплатом пензија, Ћулибрк је оценио да очигледно није постојала довољна координација између надлежних институција и да није обезбеђена потребна количина готовине за пензионере који су желели да подигну примања пре празника.

"Чињеница је да то није смело да се деси, јер је на тај начин подигнута паника, подигнута су уверења да ствари у систему не функционишу", рекао је Ћулибрк.

Нагласио је да новца за пензије има, јер се пензијски фонд пуни доприносима запослених, док се недостајућа средства обезбеђују из буџета.

Подсетио је да на челу Поште Србије и Поштанске штедионице није било промена и да је потребно утврдити где је дошло до пропуста.

"Једно је да заиста постоји објективни проблем, а друго је када је то настало зато што они нису били способни да се организују и наруче довољне количине готовине", истакао је Ћулибрк.

"Дефицит буџета могао би да достигне 3,6 милијарди евра"

Говорећи о стању јавних финансија, Ћулибрк је навео да су грађани уочи избора уверавани да у буџету има вишка новца и да су приходи већи од планираних.

Међутим, према подацима до којих је дошао "Радар", на крају октобра дефицит државног буџета износио је 1,7 милијарди евра, рекао је Ћулибрк.

"Оно што је највећи проблем је што никада, што би рекли ови претходни, у модерној историји Србије, на крају октобра дефицит није био већи", рекао је Ћулибрк.

Објаснио је да је изузетак 2020. година, када је због пандемије држава издвајала значајна средства за помоћ грађанима и привреди.

Упозорио је да се највећи буџетски дефицити традиционално бележе у новембру и децембру и да би, уколико се такав тренд настави, минус у државној каси на крају године могао да достигне 3,6 милијарди евра.

"И то грађани треба да знају. Поготово што су нас убеђивали да новца у буџету има, да прелива на све стране, да има за све живо. А сад видимо да нема ни за субвенције за пољопривреду", навео је Ћулибрк.

Оценио је да грађани дуго нису имали праву слику о стању јавних финансија и да ће тек након детаљног сагледавања буџетских података бити јасно какво је стварно стање.

"Каса није пуна. Каса је празна и биће још празнија до краја ове године", поручио је Ћулибрк.

Осврнуо се и на информације о наводном укидању пензија и упозорења о могућем наглом расту курса евра, оцењујући да је реч о покушајима изазивања панике међу грађанима.

"Инфлација би могла да премаши пет одсто"

Коментаришући одлуку Народне банке Србије да први пут после две године повећа референтну каматну стопу, Ћулибрк је оценио да је то сигнал да се очекује даљи раст инфлације.

Подсетио је да је међугодишња стопа инфлације претходних месеци порасла са 1,9 на 4,4 одсто. "То је само признање да ће инфлација бити већа него што су нас уверавали", рекао је Ћулибрк, одговарајући на питање да ли следи турбулентнији економски период.

Према његовој оцени, један од разлога за раст цена јесте престанак важења административних мера којима су раније биле ограничене цене појединих производа и трговинске марже.

Објаснио је да је током примене тих мера инфлација била нижа него што би иначе била, али да се након њиховог укидања очекује убрзање раста цена.

"Тако да ћемо ми у наредних неколико месеци, нажалост, морати да се навикнемо да живимо са инфлацијом која ће сигурно бити негде око пет, можда и више процената", упозорио је Ћулибрк.

Случај Алта банке – питање одговорности НБС

Говорећи о стечају Алта банке, Ћулибрк је оценио да још нису познате све околности њеног пословања, али да су постојали показатељи који су морали да изазову реакцију надлежних институција.

Посебно је указао на тврдње да је банка у трезору имала 500 милиона евра, док је истовремено нудила знатно више камате на депозите грађана и привреде него друге банке.

"Кад вам неко каже да у банци, у трезору, има 500 милиона евра, а ви на депозите грађана и депозите привреде плаћате много већу камату него све друге банке, а новац држите у каси, то онда заиста, морали су да се упале сви аларми у НБС", рекао је Ћулибрк.

Такво пословање упоредио је са пирамидалним банкама из деведесетих година, попут "Југоскандика" и "Дафимента".

Према његовим речима, накнадно се испоставило да део новца који је приказиван као готовина заправо није ни постојао, због чега је неопходно утврдити како су средства коришћена и ко је за то одговоран.

"Истрага је да утврди све, али не сме истрага да се заврши само на одговорнима у банци, јер је Народна банка све то морала да контролише", нагласио је Ћулибрк.

Сматра да је потребно испитати и поступање сектора контроле Народне банке Србије, као и одговорност гувернерке Јоргованке Табаковић.

О "Миленијум тиму"

Осврћући се на правне проблеме компаније "Миленијум тим", Ћулибрк је оценио да су и раније постојале компаније чији је успон био повезан са блискошћу политичком врху.

Навео је да не би био изненађен уколико се још неке компаније суоче са сличним проблемима, али да је на истражним органима да утврде да ли је било кршења закона.

Судска потврда о прислушкивању новинара

Говорећи о документима које је објавио "Радар", а који се односе на прислушкивање новинара тог недељника, Ћулибрк је рекао да редакција има судску потврду да су поједини новинари били под мерама надзора.

"Ми ништа не тврдимо. Ми смо добили потврду суда. Дакле, нама је суд потврдио да су наше колеге прислушкивали", рекао је Ћулибрк.

Додао је да у редакцији сумњају да су и други новинари били прислушкивани, могуће и без судских одлука.

Као посебно проблематично навео је образложење према којем су мере надзора спровођене због сумње на шпијунажу.

"Ми смо радили свој посао у јавном интересу да упознамо јавност о стварима које је власт покушала да сакрије од грађана, иако је она прва требало да обавести грађане о свему. Јер право грађана је да буду информисани", нагласио је Ћулибрк.

Коментаришући деманти Безбедносно-информативне агенције о сменама у тој институцији, оценио је да је неопходно отворити питање одговорности руководства БИА.

На крају гостовања поручио је да ће редакција "Радара" наставити да се бави овим случајем и истраживањем поступања безбедносних служби.