Гламочић о неисплаћеним субвенцијама: Нека нова Влада одлучује; Стојановић: Раније договорено мора да се испуни

Већи део јесење сетве је завршен, а пољопривредницима није исплаћен други део подстицаја за биљну производњу. Док се чека формирање нове власти, пољопривредници се питају да ли ће добити оно што им по закону припада.

Деканка Економског факултета у Београду Жаклина Стојановић истиче да производња хране не сме да зависи од политичких промена и да су неопходна дугорочна системска решења.

"Овде се ради о стратешкој грани привреде. Говоримо о производњи хране која подједнако погађа и произвођаче и потрошаче, дакле комплетно становништво Србије. Нема простора да се политика која се бави овако важном делатношћу дефинише од мандата до мандата", истакла је Стојановићева.

Наглашава да је неопходно дугорочно поставити добре системске основе за развој производње и дистрибуције хране у Србији.

Коментаришући став министра у техничком мандату, Стојановићева истиче да је реч о обавезама које су већ раније договорене.

"Овде се ради о једној мери која је већ договорена. У 2023. години је прецизирано да ће крајем октобра уследити исплата која је везана за сертификовано семе. Речено је да то треба да буде до 17.000 динара по хектару и да је то нешто што свакако припада пољопривредним газдинствима", навела је Стојановићева.

Подсећа да је јесења сетва ове године каснила због суше и високих температура, због чега је питање исплате подстицаја посебно важно.

"Што се мене тиче, потребно је строго поштовање закона, правила и прописа. Овде се говори о извршавању обавеза које су већ прецизиране до 17.000 динара. Влада, иако је у техничком мандату, треба да изврши све обавезе које је претходно преузела и дефинисала одговарајућим законским и подзаконским решењима", нагласила је деканка Економског факултета.

Поништене субвенције у Београду – произвођачи већ ушли у инвестиције

Говорећи о одлуци Града Београда да поништи претходно одобрене субвенције пољопривредницима, Стојановићева подсећа да локалне самоуправе и покрајина могу да доносе посебне мере за развој пољопривреде и руралне економије, у складу са законом и уз сагласност ресорног министарства.

Наводи да је конкурс у Београду расписан у јулу, а да су пољопривредни произвођачи могли да се пријаве до 15. јула.

"Ради се о озбиљним инвестицијама, посебно оним које су везане за куповину прикључних машина или трактора. То се мери десетинама хиљада евра. То су огромна улагања. Објављена је листа, а ако је објављена листа, ви сте дали сигнал да се уђе у куповину", објаснила је Стојановићева.

Истиче да су пољопривредници рачунали на повраћај и до 80 одсто уложених средстава.

На питање да ли ће се решавање проблема одложити до формирања нове градске власти или ће пољопривредници морати да потраже заштиту пред судом, Стојановићева одговара да решење мора бити пронађено.

"До разрешења сигурно мора доћи. Све обавезе које су законом прописане и преузете морају бити испуњене", поручила је Стојановићева.

О студентском плану: Пољопривредно земљиште је стратешки ресурс

Осврћући се на пољопривредни програм Студентске листе, Стојановићева је оценила да су предложене мере за заштиту пољопривредног земљишта упоредиве са решењима која већ постоје у другим државама.

Програм, између осталог, предвиђа мораторијум на пренамену пољопривредног земљишта и заштиту од продаје странцима.

"То су решења која постоје и у другим земљама. Куповина земљишта може бити ограничена на држављане одређене земље, а постоје и решења која подразумевају да купац мора да борави у тој земљи одређени број година", навела је Стојановићева.

На питање да ли би такве мере послале лошу поруку страним инвеститорима, одговара одрично.

"Овде се ради о заштити националних интереса и ресурса који припадају овој земљи. Ми треба да користимо земљиште на најбољи могући начин, који одговара стратешкој прехрамбеној сигурности Србије. Мислим да имамо довољно капацитета да то и урадимо", рекла је Стојановићева.

Јавна складишта – проблем није у прописима, већ у њиховој примени

Коментаришући предложено поновно увођење система јавних складишта, Стојановићева истиче да су одређена системска решења постојала и раније, али да је проблем био у њиховој примени.

"Пуно пута је већ речено да постоје добра системска решења. Оно што је проблем у нашој пракси јесте како се та системска решења спроводе. Један од механизама који је заказао био је везан за контролу јавних складиштара", указала је Стојановићева.

Подсећа да је и сама учествовала у дефинисању система складишница као инструмента заштите цена пољопривредних производа, још од 2005. године, током рада на прописима о робним берзама и складиштењу пољопривредних производа.

Наглашава да је неопходно строго поштовање законом дефинисаних правила и процедура, али и додатна обука учесника у систему како би предвиђени механизми могли у потпуности да се примењују.

Какав треба да буде нови министар пољопривреде

Говорећи о томе ко би требало да води Министарство пољопривреде у новој Влади, Стојановићева је истакла да је најважније да то буде особа која добро познаје сектор и има потребно искуство.

"Потребно је да ту позицију заузме неко ко заиста има довољно искуства и знања везаног за пољопривредни сектор. Ја сам сигурна да ће то бити неко ко зна да зна, јер у знању је моћ. Неко ко ће штитити интересе пољопривредника, али и свих становника ове земље, јер смо сви заинтересовани да добијемо храну прихватљивог квалитета и по прихватљивој цени", рекла је Стојановићева.

Када је реч о кадровским променама у министарству, сматра да треба задржати људе који су добро обављали свој посао, а да је на новом министру да изабере сараднике.