Пелета има довољно, али је све скупљи – шта нас чека пред зиму

На већини стоваришта у Србији пелета има довољно, али је цена значајно виша него прошле године. На стоваришту у околини Ужица тренутна цена је око 46.000 динара за тону, а снабдевање се, према најавама продаваца, очекује и у наредном периоду, углавном из увоза.

"Ситуација што се тиче снабдевања није сјајна. Ми увозимо из БиХ пелет, цена такође није мала, али народ мора да купује“, рекао је за РТС један од продаваца.

Професор Шумарског факултета у Београду Бранко Главоњић каже да на око 80 одсто стоваришта пелета има довољно и да нема дужег чекања на испоруку. Та стоваришта се редовно снабдевају од домаћих фабрика, док се део пелета обезбеђује и из увоза.

"У неких 20 одсто малопродајних објеката ситуација је променљива. Ти објекти углавном раде по принципу од испоруке до испоруке и између две испоруке дешава се да нема пелета. Али генерално можемо рећи да је ситуација на тржишту пелета релативно стабилна по питању снабдевања, као и по питању цена", каже Главоњић.

Наводи да је један од разлога за раст цена то што је повећана потражња почела знатно раније него претходних година. Док су велике набавке пелета прошле године почеле у октобру, нова сезона набавке почела је већ у јулу.

"Имали смо прошлогодишњи октобар, новембар и децембар сада у јулу, августу и септембру, када је велики број потрошача кренуо у набавку. У једном кратком временском периоду дошло је до наглог раста потражње. Класична тржишна законитост, чим крене тако велики раст потражње, долази и до раста цена", објашњава Главоњић.

Даље повећање цена изазвало би реакцију државе

Истиче да су цене пелета тренутно превисоке и да је на састанку у Привредној комори Србије произвођачима и трговцима упућен апел да не настављају са повећањем цена.

"Свако даље повећање цена сигурно би изазвало реакцију државе у смислу доношења одговарајуће мере", каже Главоњић.

Он, међутим, подсећа да је ограничење цена пелета већ било примењено 2022. године, када је цена била ограничена на 38.000 динара по тони. Та мера, оцењује, није дала очекиване дугорочне резултате.

"Доношење мере је нека врста крајње опције. Мислим да је до сада рађено релативно добро, у смислу да су се користили неки други механизми да се заустави даљи раст цена, а да се не поремети снабдевеност домаћег тржишта", навео је професор.

Потрошачи почели раније да купују пелет

Професор Главоњић сматра да је ранија куповина пелета последица и психолошког ефекта, односно страха потрошача од могуће несташице и раста цена.

"Домаће фабрике могу да произведу оне количине пелета које домаће становништво има потребу да потроши у току једне грејне сезоне. Практично, негде око 90 до 92 одсто укупне потрошње пелета у Србији задовољава се домаћом производњом", каже Главоњић.

Додаје да је добро што су потрошачи ове године почели раније да набављају пелет, али да није било коректно да произвођачи и трговци већ у јулу подигну цене.

Према његовим речима, сада се бележи пад потражње, што је допринело стабилизацији цена.

"Заиста нема неких већих померања када су у питању цене", наводи Главоњић.

Скоро 200.000 домаћинстава користи пелет

Број домаћинстава која користе пелет значајно је порастао у последњих неколико година. Пре три године било их је око 160.000, док је сада тај број близу 200.000.

Главоњић очекује да ће у овој грејној сезони број домаћинстава која користе пелет премашити 200.000.

Истиче, међутим, да је ове године први пут дошло до ситуације да је грејање на пелет скупље од грејања на струју, уколико се користе пећи које се пуне током ноћи.

"То је, уосталом, податак Агенције за енергетику, која је направила преглед свих енергената и трошкова грејања за предстојећу грејну сезону. Просто, недопустиво је да пелет буде скупљи од струје", каже професор.

"Нема разлога за панику"

Прошлогодишња зима није била подједнако оштра у свим деловима Србије, па домаћинствима није остало много пелета на залихама. Ипак, Главоњић поручује да нема разлога за панику.

"Заиста нема разлога за било какву панику или за бригу. Пелета ће бити, било домаћег или увозног, много више, наравно, домаћег, јер тај увозни пелет чини негде мање од 10 одсто укупне потрошње", каже Главоњић.

Потрошачима саветује да буду стрпљиви и да не купују пелет по највишим ценама.

"Само будите стрпљиви, немојте журити, немојте плаћати пелет по тако високим ценама", поручио је Главоњић.

На дневном нивоу, додаје, прате се цене пелета на тржишту, како на Шумарском факултету у Београду, тако и у надлежним министарствима.

На потражњу за пелетом могло би да утиче и евентуално повећање цене струје, јер се та два енергента, према речима Главоњића, међусобно надопуњују.

Када је реч о дрвним горивима, Србија није увозно зависна, истиче Главоњић. Домаћа сировина и производња могу да покрију потребе домаћинстава која користе огревно дрво и пелет.