Субвенције не смеју да се доводе у питање

Министар пољопривреде Саша Драгин изјавио је да, и поред тога што су средства том министарству ребалансом буџета смањена за 26 одсто, субвенционисање пољопривредне производње у овој години није угрожено, осим за некомерцијална пољопривредна газдинства.

"Олакшавајућа околност је што смо задржали сопствене приходе, за разлику од осталих министарстава, којима су сопствени приходи смањени за око 40 посто", објаснио је Драгин у интервјуу Танјугу.

"Преко буџетских резерви, добијаћемо око 60 одсто од средстава која ће бити уплаћена на основу пензијског осигурања у пољопривреди, што ће нам омогућити да се надокнаде недостајућа средства за субвенције", рекао је Драгин.

Субвенције од 12.000 динара по хектару не смеју да се доводе у питање, пошто се ради o инвестирању у квалитетно семе, минерално ђубриво, квалитетно дизел гориво.

Драгин је изразио задовољство пошто је прихваћена иницијатива Министарства пољопривреде да се, поред аутомобила, и трактори продају по субвенционисаним ценама.

Министар је рекао да је у разговору са представницима ИМТ-а добио информације да више није проблем како продати тракторе, већ како произвести довољан број.

"Искрено се надам да ће разговори које смо имали са "Махиндром" и неким кинеским произвођачима пољопривредне механизације, уродити плодом, односно да ће доћи до улагања у погоне ИМТ-а", рекао је Драгин.

"Имамо заинтересоване за погоне ИМТ-а у Књажевцу, видећемо шта ће се десити са централним погоном ИМТ-а, али мислим да ће, после Пољопривредног сајма, ситуација бити далеко чистија и да ћемо знати на чему смо", нагласио је министар.

Повећано интересовање за сетве

Интересовање за сетву соје је појачано, па би уместо планираних 160.000 хектара, требало да буде посејано 200.000 хектара, што ће бити довољно за потребе Србије.

Посејано је и 1.250.000 хектара кукуруза, а забележено је и веће интересовање за сејање шећерне репе, па ће уместо прошлогодишњих 50.000 хектара, ове године бити посејано 66.000 хектара.

На квалитет сетве може да утиче дужи временски период без падавина, односно економска криза која ће утицати на количину минералног ђубрива које ће бити бачено на наше њиве.

Говорећи о предстојећој жетви, Драгин истиче да је министарство апеловало на Робне резерве да се извезе што већа количина пшенице која се налази у силосима.

Завршава се тендер за извоз 100.000 тона пшенице, односно за њихову замену за НПК ђубриво, што ће допринети да пољопривредни произвођачи за јесењу сетву добију ђубриво по субвенционисаним ценама.

Лабораторије за испитивање млека

Драгин истиче да су откупне цене млека и даље ниже него што би требало да буду.

"На тај проблем сам и раније указивао. Једна велика компанија има превелики део тржишта, прераде, односно дистрибуције млечних производа, али Врховни суд је одлучио другачије и ја немам права да ставим у питање такву одлуку", рекао је Драгин.

Министарство ће учинити све да помогне произвођачима, рекао је Драгин подсетивши, да су субвенције за побољшање генетског састава стоке у говедарству повећане са 5.000 на 12.000 динара, а премија за млеко за екстра квалитет са 1,4 на два динара.

Према Драгиновим речима, у овој години се планира отварање више лабораторија за испитивање млека, које ће бити независне од лабораторија у млекарама, "јер је симптоматично да обично када има мањка млека, онда је сво млеко добро, а када га има вишка, онда се често млеко проглашава лошим квалитетом".

"Помоћи ћемо да се преко банака репрограмирају кредитна задужења произвођача млека, јер је већина њих уложила много средстава у опрему", навео је Драгин.

Драгин је подсетио да је са произвођачима дувана договорено да добију 12.000 динара по хектару, као и сви остали пољопривредни произвођачи, као и да добију додатних 20.000 динара.

Неопходно заштитити инвеститоре 

"Понудили смо им да имају, и за све остале мере, предност у односу на остале пољопривреднике и да им помогнемо у формирању фонда који ће се пунити од дела прихода од продаје цигарета", објаснио је министар.

"Министарство пољопривреде не може да даје 160.000 динара за производњу производа који није храна, који је отров, који ничему добром не служи, док, са друге стране, пољопривредници који производе храну добијају 12.000 динара", нагласио је Драгин.

"Тражили смо да се то уравнотежи и желели смо да и те људе који су инвестирали у производњу, на неки начин, заштитимо, па смо те мере предвидели за наредне три године. Такође смо им понудили да све њихове кредитне обавезе репрограмирамо, као што смо урадили и произвођачима млека", указао је Драгин.