Земља је сува, а кише нема – за сетву уљане репице не може да се гледа само календар

У последњих десетак година Влада је полако повећавао површине под уљаном репицом. Сада она заузима трећину од око 120 хектара које обрађује. Ни прошле године, а вероватно ни ове неће моћи да испоштује оптимални рок за њену сетву.

"У зрењанинском атару киша није пала три месеца. Стање на њивама је јако тешко. Земља је сува. Велике машине успевају некако да то обраде. Неку полу-припрему смо одрадили, али далеко је то од доброг. Да би се радила друга припрема и сетва треба да падне минимум 30 литара кише по квадрату. У наредних 15 дана нема ни најаве падавина", објашњава пољопривредник из Зрењанина.

Стрпљен спашен

Свака година у пољопривреди је, наводи, прича за себе. И ове јесени ће се сигурно сејати, али треба имати стрпљења, треба припремати, сачекати кишу, па ући у њиву.

"Ми смо уљану репицу прошле године сејали 10. октобрта. Кад кажем неком да сејем репицу октобра, он каже да то није добро. Ја се слажем да није добро, али ми смо ове године имали принос од 3 тоне по хектару. Пољопривредну производњу не можемо строго везивати за датуме. И после тзв. оптималних рокова постоје дани, ако прогноза каже да ће бити топло, да ће бити падавина. Биљка ће тада да се развије колико је потребно да би презимела зиму", додаје.

Производња уљане репице је захтевнија од пшенице и јечма, па уколико произвођачи размишљају о њој треба добро да се припреме. Истовремено, у овом тренутку то је најисплативија култура.

"Уљана репица је била 60 динара, па пута принос од три тоне, лако је да се израчуна колико је то новца. Кукуруза ћемо исто имати три тоне, али његова је цена је око 20 динара, што значи да је та производња три пута лошија. Пшеница је, такође, три пута лошија. Сунцокрет је 40 динара, али га има две тоне по хектару. У овом тренутку уљана репица је најбоља за производњу када причамо о ратарским класичним културма", истиче Влада.

Прво киша, па сетва

У региону Средњег Баната последњих година повећавају се површине под уљаном репицом. Лане је овом културом посејано око 3.000 хектрара, а било би и више да део произвођача, због померања рокова, није одустао од сетве.

"Сведоци смо да метеоролошки услови лимитирају сву пољопривредну производњу. Осим што је каснила сетва, недостатак падавина у априлу утицао је на кондицију и стање усева. То се одразило и на принос, јер је уљана репица била у фази интензивног пораста, као и на висину усева која је изостала, тако да биљке нису оствариле пун капацитет приноса. Касније смо имали период који је био добар за развој, јер је током јуна је било нешто кише која је утицала на боље наливање зрна", објашњава Снежана Парађенови из ПСС Зрењанин.

Оптималне рокове све је теже испоштовати. Са сетвом не треба журити, јер ће семе бити у сувом и биће отежано ницање.

"Са отежаним ницањем имаћемо различите фазе развоја, што је битно касније код примене средстава за заштиту. Имамо штеточине које угрожавају усев како у јесен, тако и касније, а истовремено немамо адекватне инсектициде за њих. Уз то, мора се правовремено реаговати. На почетку године проблем је репичина лисна оса, касније су то пипе. Такође, мора се водити рачуна и о сузбијању корова. Треба применити хербициде после сетве, а пре ницања, а чија ефикасност, исто, зависи од падавина. Имамо и третмане након ницања. До сада смо имали и проблеме са самониклим пшеницама у усеву уљане репице који конкуришу младом усеву", наводи.

Који су добри, а који лоши предусеви за уљану репицу

Јако је важно и водити рачуна о томе који је предусев био на парцели где се планира сетва уљанре репице.

"Имамо раније скидање кукуруза, тако да очекујемо да ће и на тим површинама да се сеје уљана репица. За њу је добро да су јој предусев пшеница или кукуруз. Сунцокрет никако није добар као предусев. Треба обратити пажњу где су примењивани хербициди који могу да стопирају пораст уљане репице и те парцеле треба избегавати", додаје Парађеновић.

Производња уљане репице почиње пре уласка сејалице у њиве, а од анализе земљишта

Стручњаци упозоравају да је пре сетве веома важно урадити анализу земљишта. Поред основних параметара плодности – пХ вредности, садржаја органске материје, фосфора и калијума – на појединим парцелама корисно је одредити и резерве минералног азота у профилу земљишта. То може бити нарочито значајно након сушних периода и на парцелама на којима је претходни усев слабије користио расположиви азот.

"Циљ није дати репици „што више“, већ јој дати онолико колико јој је потребно у складу са стањем земљишта, очекиваним приносом, предусевом и расположивим резервама хранива. Код уљане репице треба имати у виду и повећане потребе за сумпором. Исхрану сумпором треба планирати заједно са азотом, јер је њихов метаболизам у биљци уско повезан. Недостатак сумпора може ограничити искоришћавање азота и остваривање потенцијала приноса и квалитета семена", упозорава др Ана Марјановић Јеромела из Института за ратарство и повртарство, Института од националног значаја за Републику Србију.

Како правилно припремити земљиште

Земљиште мора бити добро припремљено, али у условима суше и високих температура сваки додатни проход само повећава губитак воде.

"Уљана репица рано формира снажан вретенаст корен. Пре сетве треба проверити профил земљишта и, ако постоји збијени слој, изабрати начин обраде којим ће се он ефикасно уклонити када влажност земљишта то дозвољава. Површина треба да буде равна, сетвени слој довољно уситњен, али не прашкаст, а подлога добро формирана. У повољним условима семе се полаже приближно 2–3 цм дубоко, уз што мања одступања између појединачних редова и биљака", додаје.

Нагомилана слама отежава прецизно полагање семена, прекида контакт семена са земљиштем и доприноси неуједначеном ницању. Добро управљање жетвеним остацима почиње још током жетве предусева.

"Норму сетве треба одређивати према жељеном склопу, маси 1.000 семена, клијавости и очекиваном пољском ницању, а не само према килограмима семена по хектару. За савремене хибриде у добрим условима циљ је најчешће око 40–45 правилно распоређених биљака по квадрату, уз прилагођавање склопа року сетве и условима парцеле", прецизира Марјановић Јеромела.

За шта се све користи уљана репица

Озима уљана репица је једна од најзначајнијих уљаних биљних врста. Њена вредност није само као сировине за производњу квалитетног биљног уља. Сачма која остаје након издвајања уља представља важан извор протеина за исхрану домаћих животиња, док уље има примену и у производњи биогорива и другим индустријским секторима. Увођењем уљане репице у плодоред прекида се плодоред којим доминирају жита, проширује број гајених врста и омогућава равномернија расподела радова током године.

"У 2025. површине под уљаном репицом у Србији биле су веће за 7,5 одсто него годину раније, а светска производња ове уљарице креће се око 97 милиона тона. Европска унија остаје један од кључних светских произвођача, прерађивача и потрошача репице, при чему је њена прерада већа од сопствене производње. То значи да европско тржиште и даље има изражену потребу за овом сировином", објашнајва.

Европска комисија за 2026. очекује раст укупне производње уљарица у ЕУ, али истовремено упозорава да раст цена енергије и ђубрива поново повећава притисак на економику производње. Управо зато прецизније коришћење инпута – посебно минералних ђубрива – постаје и агрономско и економско питање.