Мали: Милијарду евра помоћи грађанима, обухваћене све категорије

Ребалансом је готово 30 милијарди динара усмерено у здравство, укључујући лечење ретких болести и иновативне лекове, док је за социјалну заштиту издвојено 25 милијарди. Додатни новац намењен је и пољопривреди, путној инфраструктури и капиталним пројектима.

"Упркос свим проблемима, српска економија расте и српска економија је стабилна", рекао је министар Синиша Мали за РТС.

Готово милијарду евра помоћи грађанима

Посебан део ребаланса односи се на пакет подршке грађанима. Мали је навео да укупна вредност најављених мера више није 600 милиона, већ 980,6 милиона евра.

"Сада када смо сабрали све помоћи које у ствари дајемо, није шест стотина милиона, него 980,6 милиона евра, скоро милијарда евра", истакао је министар.

Чим се закони усвоје, а министар очекује то већ следеће недеље, биће спремни за исплату једнократне помоћи грађанима.

Од 14. септембра пензионерима ће бити исплаћена једнократна помоћ од 20.000, 27.500 или 35.000 динара, у зависности од висине пензије. Помоћ ће добити и корисници новчане социјалне помоћи, дечјег и борачког додатка.

Сви пунолетни грађани Србије добиће и по 6.000 динара. Исплата је планирана од 22. до 25. септембра, а они који немају право на исплату из Акционарског фонда моћи ће да се пријаве преко сајта Управе за трезор.

"Важно је да сви грађани Србије, сви пунолетни, добију тај новац, као што смо и обећали. С једне стране, испуњавамо обећање, а с друге стране стварно показујемо снагу наших јавних финансија", рекао је Мали.

Минимална зарада од јануара 600 евра

Министар је навео да ће минимална зарада од 1. јануара порасти са садашњих око 64.500 на 70.470 динара, што представља повећање од 9,2 одсто.

"Од првог јануара наредне године минимална зарада у Србији први пут у историји биће 600 евра", казао је Мали.

Он је додао да ће истовремено за 9,2 одсто бити повећан и неопорезиви део дохотка, како би се послодавцима олакшало повећање зарада и смањио ризик од отпуштања.

Мали је истакао да је јавни дуг Србије 43,7 одсто БДП-а, да држава на рачуну има готово 600 милијарди динара, а да су девизне резерве премашиле 30 милијарди евра.

"Наш бруто домаћи производ ће ове године први пут у историји прећи 95 милијарди евра", рекао је министар, додајући да је циљ да до краја 2027. године БДП премаши 100 милијарди евра.

Мијушковић: Мере подршке ће се брзо осетити

Једнократне мере подршке грађанима требало би брзо да донесу олакшање, док ће повећање плата и пензија имати значајнији и трајнији ефекат на животни стандард, оценио је економиста Вељко Мијушковић.

Он сматра да актуелни пакет мера, вредан готово милијарду евра, не би требало да изазове значајнији инфлаторни притисак.

Једнократна помоћ брзо улази у потрошњу

"Доста ових једнократних помоћи које се дају сиромашнијим слојевима, али генерално ширим слојевима друштва, брзо се прелију у потрошњу. То значи да ће се и буџетски гледано део новца вратити кроз ПДВ и кроз порезе назад", рекао је Мијушковић.

Он додаје да је посебно важно што пакет не подразумева само једнократну помоћ, већ и трајније повећање примања.

"Више се радујем томе, јер су то перманентније ствари. Оног момента када смо инфлацију прилично ставили под контролу, то значи да ће не само номинални раст, већ реални, односно онај када се урачуна инфлација, бити бољи", навео је економиста.

Према његовој оцени, ни повећање примања не би требало значајније да подигне инфлацију.

"Ово не би требало да има значајнији инфлаторни ефекат. Ако и дође до неког поремећаја, то је поремећај од пар дана", сматра Мијушковић.

Ипак, на кретање цена у наредном периоду могли би да утичу пољопривредни приноси. Лошији временски услови, каже, могу повећати произвођачке цене, што се потом прелива и на малопродају.

Раст од 3,6 одсто показује отпорност

Мијушковић оцењује да је раст српске привреде од 3,6 одсто добар резултат у актуелним околностима, јер се не ослања на само један сектор.

„Имамо раст који се базира на више елемената: на грађевинарству, извозу, услугама и потрошњи домаћинстава. У свим овим категоријама, комбиновано гледано, забележени су позитивни резултати. То нам даје наду да је ово базирано добро, односно да је стабилно и солидно", рекао је.

Ипак, у будућности би, према његовим речима, тежиште требало више да буде на домаћој привреди, истраживању, развоју и производњи са већом додатом вредношћу.

"Сада је битно да имамо послове са вишим степеном додате вредности", истиче Мијушковић, уз оцену да ће образовање морати да прати потребе нове индустрије и технологије.

Закључује да Србија има добре предуслове за даљи развој, али да ће кључно бити како ће искористити створене прилике. "Све претпоставке су ту. Сад је на нама како ћемо то искористити".