ЕУ: Краћим радним временом против отпуштања

Лидери Европске уније су на самиту о запошљавању у Прагу препоручили фирмама да размотре могућност скраћења радног времена, што би требало да смањи талас отпуштања за време економске кризе.

Очување постојећих радних места путем привременог скраћења радног времена је једна од шест препорука о којима се Унија договорила са представницима послодаваца и синдиката.

Скраћење радног времена, ипак, не значи да радници неће долазити на посао. Током једног или два радна дана у седмици могли би да буду посвећени додатном образовању или курсевима за преквалификацију, које би плаћала држава.

Процењено је да би у целој ЕУ такав систем могао да сачува милион радних места.

Број незапослених  у 27 држава Уније, у марту је повећан за 626.000, на 20,15 милиона, што чини чак 8,3 процената радне снаге.

Очекује се да пре краја садашње економске кризе тај бројх порасте на 26,5 милиона, односно 10,9 одсто радно способног становништва.

Чешки премијер Мирек Тополанек упозорио учеснике самита да не треба рачунати на то да ће државе отварати неопходна радна места, али да би могле да олакшају ситуацију предузетницима и малим привредницима, који су главни послодавци у ЕУ.

"Ову кризу видимо као кризу која ће изменити структуру тржишта. Морамо да повећамо мобилност радника, не само међу државама, него и међу професијама". наводи Тополанек.

Заједно против незпослености

Чешко председништво ЕУ и председник Европске комисије Жозе Мануел Барозо упозорили су да на тржишту рада не би смело да буде никаквих баријера и да државе не би требало да доносе некакве заштитне мере.  Баросо је рекао да се Унија заједнички мора супротставити незпослености, јер нема економског опоравка на темељима социјалног колапса.

"Свет после кризе неће бити исти. Биће губитника и победника. Велико је питање шта ћемо ми бити, јер живота ће бити и после кризе", рекао је Баросо.

Неки учесници скупа су критиковали одлуке Немачке и Аустрије да задрже ограничења за заопошљавање становника већине "нових" чланица, које су у ЕУ ступиле 2004. или 2007. године.

Истраживање Европске комисије је, међутим показало да је слободно кретање радне снаге повољност за привреду ЕУ, јер у време економске кризе може да задовољи различите потребе тржишта радне снаге и допринесе смањењу незапослености.

Међу препорукама усвојеним на данашњем самиту су и она о потреби боље координације између економске политике, политике запошљавања и социјалне политике, поштовања правила јединственог тржишта ЕУ и избегавање протекционизма, као и систематско праћење и оцењивање ефекта предузетих корака.

Препоручено је такође да се на основу планираног оживљавање привреде припреми тржиште рада за будуће потребе, као и да се побољша клима за пословање и инвестије, као пут за отварање нових радних места. Инструмент за то је, пре свега, смањење трошкова рада, не рачунајући плате, ограничење администрације, смањње непотребне регулативе и повећање прилагодљивости тржишта рада.

Препоручено је да се пружи помоћ маргиналним групама на тржишту рада, инвестира у побољшање квалификације и оспособљавање за послове потребне на тржишту рада, усмеравање на активну политику запошљавања, преквалификације, комбинацију образовања и праксе и јачање ефикасности јавних служби за запошљавање.