Ко може да добије олакшице банке за отплату кредита

У прва три месеца ове године, банке у Србији прихватиле су више од три четвртине захтева за олакшице у отплати кредита. Од 2.321 захтева, у 1.825 случајева су примењене олакшице, саопштила је Народна банка Србије.

Обавезу банака да на тај начин помогну дужницима који више не могу да уредно отплаћују зајам прописао је закон усвојен прошле године.

Генерални директор Сектора за заштиту корисника финансијских услуга у Народној банци Србије Бојан Терзић каже за РТС да је законом успостављена јасна процедура за помоћ дужницима и да су банке прихватиле више захтева него што се очекивало.

Навео је да је тај проценат изнад очекивања и да је највећа новина то што је законом успостављена обавезна процедура коју банке морају да поштују приликом одлучивања о захтевима клијената.

"Веома смо задовољни. Искрен да будем, очекивали смо мање. Оно што је најважније јесте да је законом успостављена јасна процедура коју банка мора да поштује приликом одлучивања о захтеву клијента", рекао је Терзић.

Према његовим речима, најчешћи разлог за одобравање олакшица био је губитак посла, који чини 54 одсто свих случајева, док се у 19 одсто захтева радило о смањењу прихода.

Право на олакшице могу да остваре и клијенти који су се нашли у тешким животним околностима, попут тежих болести или смртног случаја у ужој породици.

Терзић је навео да су најчешће примењиване мере продужење рока отплате кредита, смањење каматне стопе и застој у отплати.

Основна документација

Говорећи о документацији, истакао је да банке не инсистирају на сложеним процедурама када су у питању здравствени разлози, већ је довољно да клијент достави основну медицинску документацију која потврђује да постоји околност која отежава редовну отплату кредита.

Према његовим речима, поједини клијенти одбијају понуђене олакшице јер очекују отпис дела дуга, али закон предвиђа мере које треба да омогуће наставак отплате, а не брисање кредитних обавеза.

Терзић је оценио да су решења у Србији строже уређена него у већини земаља Европске уније и да за сада нема потребе за додатним изменама прописа.

Навео је да је учешће проблематичних кредита у Србији на крају маја износило 2,09 одсто, што је, како је рекао, бољи резултат од просека Европске уније.

Раст готовинских кредита

Осврћући се на раст готовинских кредита, Терзић је објаснио да је он последица пада каматних стопа и већег броја рефинансирања постојећих зајмова.

"Врло смо задовољни, у суштини што су људи схватили да сад треба по нижој стопи да рефинансирају ранији кредит. Отуд раст. И наравно, врло често уз то рефинансирање они узимају и неки додатни кеш", рекао је Терзић. 

Истакао је да показатељи ненаплативих кредита не указују на повећан ризик, као и да су готовински кредити данас у великој мери одобрени уз фиксну каматну стопу и у динарима, што кориснике штити и од каматног и од валутног ризика.