НБС: Међугодишња инфлација у мају износила 3,5 одсто, на раст највише утицале цене нафте

На месечном нивоу, како наводи НБС, раст потрошачких цена је у мају износио 0,3 одсто, уз највећи допринос цена производа и услуга унутар базне инфлације и цена нафтних деривата.

Цене хране су, како наводи НБС, у просеку имале готово неутралан допринос месечној инфлацији. Цене непрерађене хране су у мају снижене за 0,6 одсто (по основу снижења цена свежег поврћа и меса), док су цене прерађене хране порасле за 0,4 одсто, показују подаци РЗС-а.

Додаје се да су у односу на мај прошле године, цене хране и безалкохолних пића ниже у просеку за 1,5 одсто.

Расту цена у оквиру базне инфлације од 0,4 одсто на месечном нивоу, према наводима НБС, у готово под‌једнакој мери допринеле су цене производа и цене услуга.

Очекиван благи раст инфлације крајем године

НБС наводи да је на међугодишњем нивоу базна инфлација наставила релативно стабилно кретање и у мају је износила 4,5 одсто.

Цене енергената су, под утицајем поскупљења нафтних деривата, на месечном нивоу повећане за 0,8 одсто, док је у међугодишњем оквиру, раст цена енергената у мају убрзао на 10,3 одсто, показали су подаци РЗС-а.

Према актуелној пројекцији, инфлација би требало да настави да се креће у границама циља до септембра, а да се након тога, крајем ове и почетком наредне године, привремено нађе благо изнад горње границе циља.

Разлог за то је пораст цене сирове нафте и других примарних производа, као и ниске базе из септембра прошле године, услед примене уредбе којом су марже у трговини на велико и мало биле ограничене на 20 одсто, објавила је НБС.

Под претпоставком да је актуелни енергетски шок привремен, инфлација би потом требало да успори и да се врати у границе циља средином 2027, а затим да у тим границама остане до краја периода пројекције, истиче се у објави.