Савић: Развој Србије зависи од приватног капитала и нових технологија

Мисија Међународног монетарног фонда долази у Србију на редовне разговоре поводом треће ревизије аранжмана из предострожности, док се у светлу глобалних економских турбуленција, изазваних ратом на Блиском истоку, предвиђају нижи привредни раст и повећана инфлација. Током недавног заседања у Вашингтону, ММФ је објавио своје прогнозе, које за Србију предвиђају раст БДП-а од 2,8 одсто и инфлацију од 5,2 процента, уз напомену да би инфлација могла бити нижа због мањег раста цена од очекиваног.

Члан Савета гувернера Народне банке Србије и професор економије на Факултету за економију, финансије и администрацију (ФЕФА) Небојша Савић потврђује да све указује на то да је тренутни раст БДП-а процењен око 2,8 одсто, док је претходно био очекиван на вишем нивоу од око 3,5 процената.

"Ова ревизија је резултат велике неизвесности везане за ситуацију у Израелу и могућност продужетка рата на Блиском истоку", истиче Савић у разговору за Јутарњи програм Радио-телевизије Србије.

Говорећи о могућим препорукама ММФ-а, Савић објашњава како се очекује да се политика која је до сада спроведена настави, јер је била успешна и из монетарног и из фискалног угла.

"Фискални простор није нарушен. Дефицити су нижи него што су били пројектовани, а постоје резерве и из ранијих периода, не само финансијске, већ и робне", наглашава професор факултета ФЕФА.

Оцењује да, када би се ситуација стабилизовала у условима трајне глобалне кризе, кључну улогу имале ефикасна и циљано усмерена фискална политика.

С обзиром на тренутне пројекте ММФ-а и повећане ризике од глобалних инфлационих притисака, Савић указује на потребу за флексибилним приступом.

"Важно је да Србија настави да се припрема за новонасталу ситуацију, посебно када је реч о енергетској независности, јер ће енергетска криза утицати на даљи привредни раст", сматра саговорник Јутарњег програма.

Напомиње да би улагања у обновљиве изворе енергије и нуклеарну енергију требало да постану приоритет, не само због тренутне енергетске кризе, већ и због будућих потреба тржишта, као што су ИТ сектор и дигитализација привреде.

"Цене енергената ће се стабилизовати на новом светском нивоу, али није јасно када ће се то десити", подвлачи Савић, уз нагласак да глобална енергетска тржишта нису сада под утицајем ОПЕК-а као што су била у прошлим кризама.

На питање о дугорочним економски плановима, члан Савета гувернера НБС-а одговара да је тренутно тешко предвидети шта ће се десити у наредних неколико месеци.

"У целокупној овој конфузној ситуацији, важно је да Србија има јасно дефинисану стратегију, а то је енергетска независност и улагање у алтернативне изворе енергије", тврди Савић, подсећајући да је за стабилност привреде кључно улагање у инфраструктуру која подржава ИТ сектор и дигитализацију.

Такође, процењује да Србија мора да буде спремна на неизвесне околности, јер глобалне промене нису увек под контролом појединих земаља. Говорећи о савременим искуствима и лекцијама из прошлих криза, Савић подсећа на економску стагнацију из седамдесетих година прошлог века, која је уследила након економске дестабилизације.

"Тада се није довољно брзо реаговало монетарном политиком, и то је један од кључних разлога зашто смо дошли до стагфлације", наводи саговорник.

Када је реч о каматним стопама и економским мерама у Србији, Савић сматра да је политика која је тренутно на снази – каматна стопа од 5,75 одсто – била неопходна, јер ситуација у свету није била погодна за ниже стопе.

"Опрезно је, али и даље није било тренутка да се стопе спусте", тврди Савић и подвлачи да се очекује да би у будућности могло доћи до даљих прилагођавања, у зависности од глобалних околности.

Савић каже да ће дугорочни економски развој Србије зависити од способности да се повећа домаћи приватан капитал, али и од страних инвестиција које доносе нову технологију и висок ниво додатне вредности.

"Наш модел развоја је добар, али морамо појачати улагања у домаћи приватни сектор и привући стране инвестиције које доносе иновације и модернизацију", закључује Савић у разговору за Јутарњи програм Радио-телевизије Србије.